----------------------------------------

Pismo pčelarima za jul - piše dr Rodoljub Živadinović

U rasporedu zaduženja izmedu clanova redakcije, pripala mi je nezahvalna dužnost da opišem radove na pčelinjaku u julu. Posle aprila, to je najosetljiviji mesec u godini, zajedno sa avgustom. Period u kome se moramo uspešno izboriti sa varoom i pomoci pcelama da odgaje kvalitetne zimske pcele. A to nije nimalo lako. Nema univerzalnog recepta, kao ni za bilo šta drugo u pcelarstvu. Ali, ima racionalnih smernica. Pokušacu da ih predstavim na jasan nacin.
U julu pcelarski nomadi koriste poslednje pcelinje paše. Svaka od njih je veoma važna, jer predstavlja izvor dragocene kvalitetne hrane, tako neophodne u tom trenutku. Jer, jul je veoma topao i sušan mesec. Zajednice koje nemaju solidnu pašu ne mogu odgajiti dovoqno kvalitetne zimske pcele, koje ce sa radošcu, elanom i zdravljem docekati prve cvetove džanarike. Ako u julu pcelama ponudimo oskudnu pašu, stvara se generacija fiziološki nekvalitetnih letnjih pcela koje ce u avgustu morati da odgaje zimsku populaciju. A poznato je da to nece biti dobar posao, jer se fiziološki deficit neminovno odražava i na potonje generacije.
Ako pcelar nije u mogucnosti da pcele odseli na neku znacajniju pašu, dužan je da im pomogne ako lokalna paša totalno podbaci. Nužnim zlom zvanim šecer. Ali ne samo njim. Jer sam šecer ne cini dobro pcelama. On je energetska hrana i ništa više od toga. Ni med, laicki gledano, nije mnogo bolji. Jer, sadržaj vitamina, minerala i drugih vanenergetskih materija je realno smešno nizak. Njegova prava vrednost zapravo leži u sastojcima koji se cesto ne mogu ni izmeriti, a imaju presudan uticaj na život pcela. To su razni biljni hormoni, enzimi… Oni ispoljavaju neverovatan bioefekat tako što ubrzavaju razvoj društava (u odnosu na šecer), podižu fiziološki kvalitet pcela i slicno. Znaci, kada vec dajemo šecer, moramo ga mešati sa medom ako želimo prave rezultate. Postoji nedoumica koja vlada oko prihranjivanja medom. Primedba zaista stoji: medom se mogu preneti mnoge bolesti pcela. Ali… U praksi se to retko dešava. Kao prvo, pcelar koristi med iz svojih košnica. Tacno je da to nije neka posebna garancija, ali i nije da nije. Kao drugo, koristi se med stariji od godinu dana, još bolje dve (zbog nozemoze). Licno sam dugi niz godina bio protivnik prihrane medom. A onda je praksa prevazišla literaturu, i prelomio sam. To preporucujem i vama. Najbolje je koristiti lipov, suncokretov ili bagremov med (i to ovim redom). U julu bagremov med mora da bude zastupljen sa bar 50% od ukupne kolicine meda. O zastupljenosti meda u rastvoru sa šecerom ne želim da govorim, jer to više zavisi od vaših mogucnosti nego od istine. A istina je: što više, to bolje. Preporuka strucnjaka iz Slovenije (dr Jože Šnajder, 2004) je da pre prihranjivanja medom, med damo na analizu i utvrdimo da li u njemu ima spora americke truleži. Koliko znam, takve analize se kod nas još uvek ne rade rutinski. Dobro je, ako nema polenonosne paše, dodati i polen koji je sakupljan iskljucivo na gornjim letima.
Ako ste srecnik i znalac, pa ste pronašli pašu koja je napunila kante, na najbolji nacin ste pripremili zajednice za avgust i odgajanje zimskih pcela. Pravi pcelari to jednostavno moraju da urade, cime izbegavaju i pomisao na nesrecnu prihranu šecerom. Ostao je samo jedan problem, varoa. Ako je u ovom periodu ima mnogo, možemo biti sigurni da ce uzimljena društva biti ili slaba ili sa pcelama koje u najvecem broju nece docekati prolece, jer im je varoa parazitiranjem još u leglu oslabila fiziološku konstituciju. To je glavni razlog iscezavanja pcela sredinom zime u košnicama gde je u julu i avgustu carovala varoa.
Jula u košnicama dolazi do pocetka ekspanzije štete od varoe, iz više razloga. Leglo se smanjuje po obimu, pa je i uz isti broj varoa, jedna larva prosecno gledano više zaražena, samim tim i više oštecena. Larve se sve bolje hrane, pa je u leglu obilje hrane za varoe, što dovodi do veceg broja plodno sposobnih potomaka varoa. Pcelari koji imaju starije sace u plodištu mogu se nadati vecem napadu varoe, jer je dokazano da su celije legla u starom sacu više od cetiri puta cešce napadnute varoom nego u svetlom (Giancarlo A. Piccirilloa, David De Jong, 2004). Iako se špekuliše sa teorijom da u užim celijama ima manje varoe, ovde se pokazalo da nije tako, jer je precnik celija starog saca iznosio 4,58 mm, a mladog 4,85 mm, pa je ipak leglo u starom sacu bilo više zaraženo.
Teško je u ovom periodu godine odabrati pravi preparat i vreme tretiranja (krajem jula, pocetkom avgusta). Savest mi ne dozvoljava da vam preporucim dimljenje amitrazom svaki cetvrti dan u najmanje cetiri navrata, jer tako zagadujete sve pcelinje proizvode. Ako ga je Evropa zabranila, to nešto sigurno znaci. Ali, ako ga vec primenjujete, radite to kako treba, bar dok imate dozvolu države da nabavite ovaj preparat. Koristite parni top, ili bar dimilicu na baterije, jer je tako efekat mnogo veci nego kod obicnog paljenja papirica na letu. I obavezno upotrebljavajte mrežastu podnjacu, sakupljajuci opale varoe. Jer, nauka kaže, a praksa potvrduje, i do 60% živih opalih varoa od amitraza može da se vrati na pcele. To što ja jedva cekam da ovaj lek zabrane i u Srbiji je moj problem, a zagadenje pceliwih proizvoda je problem svakog pcelara i njegovog znanja i savesti. Da ne govorimo o tome da su neki pcelari (doduše mali broj) koji koriste samo amitraz prošle zime ipak imali gubitke od varoe. Pojava otpornosti? Moguce. Videcemo. Ali svakako još jedan dokaz da se ne smemo pouzdati u samo jedan lek.
Cinjenica je da je prošle sezone amitraz spasio mnoge pcelinjake. Medutim, to ne znaci da je samo on efikasan lek protiv varoe, vec znaci da pcelari još uvek nisu ovladali upotrebom manje otrovnih preparata.
Upotreba fluvalinata je druga alternativa. Iako je dobar broj onih koji su se oslanjali iskljucivo na fluvalinat krajem prošlog leta, imao zimske gubitke od varoe (zbog rezistencije parazita), ovaj preparat ne moramo tek tako odbaciti. Korektno napravljene letvice mogu da obore najviše 70% varoa, što je nedovoljno, ali i dalje znacajno. Jer, ako krajem jula i pocetkom avgusta (kaže nauka) ne oborite bar 90% varoe, vec za mesec dana bice ih isto toliko koliko ih je i bilo pre tretmana. Znaci, fluvalinat može, ali nikako ne sam.
Zbog propisa koji ce za najviše par godina verovatno važiti i kod nas, kao i zbog zdravlja potrošaca i pcelara (koji su realno mnogo više ugroženi), upotrebu amitraza i fluvalinata treba polako napuštati, i obucavati se za upotrebu u EU dozvoljenih lekova.
Varoa je sada uglavnom u leglu (80-85%), pa se teže suzbija, jer nije izložena preparatima. Jedini lek koji može da dopre i u leglo (mravlja kiselina) cesto ne može da se primeni u julu zbog visokih temperatura (ne sme da prede 25 °C). Dejstvo na varou u leglu dokazano je u Institutu za pcelarstvo u Švajcarskoj (Liebefeld) još 1989. godine. Nedavno smo saznali (dr Stefan Berg, 2002, Institut za pcelarstvo Kirchhain, Nemacka) da je tacno da mravlja kiselina deluje i na varou u leglu, ali da je procenat efikasnosti dosta nizak, do oko 30%. Jedan tretman ne znaci mnogo, pa ga je nužno ponoviti više puta.
A i kada može da se primeni, nema prave garancije efikasnosti, jer ona zavisi od niza faktora (kvalitet mravlje kiseline, vremenske prilike, nacin upotrebe, kvalitet i tip košnica, snaga društva, provetrenost pcelinjaka, broj i položaj otvora na košnici, kolicina legla…).
Ako koristite truleks krpu ili karton kao nosac mravlje kiseline, znajte da je to kratkotrajan tretman. Kiselina ispari za 1-3 dana, zavisno od toga jeste li nosac ubacili u najlon kesu ili ne. Ako koristite kesu, otvor za isparavanje prosecajte sa gornje strane (bar 8×8 cm), jer ce tako kiselina da isparava nešto duže i laganije. Koristite 60%-nu mravlju kiselinu. Upotreba kiseline jace koncentracije daje vecu efikasnost, ali su moguci neželjeni efekti u sklopu niza nepovoljnih okolnosti (gubitak matice, izlaženje društva iz košnice, oštecenje legla i pcela…). Ako se krpa stavlja na satonoše, koristite 25 ml kiseline po zajednici pcela, a ako je stavljate ispod mrežaste podnjace, onda 40 ml. Kiselinu pre upotrebe ohladite u zamrzivacu (-18 °C). Tako izbegavate stres pcela naglim isparavanjem kiseline, jer se tada koncentracija njenih para u vazduhu košnice lagano povecava. Tretman treba ponoviti na svaka 2-3 dana nekoliko puta (bar 5 do 6). Tretira se uvece. U novije vreme sve su cešce preporuke da se to radi ujutru, dok još nije svanulo. Tada je temperatura vazduha najniža. Pošto gro kiseline ispari vec u prvih nekoliko sati, kada sunce dobro ogreje kolicina kiseline u krpi bice mnogo niža i nece izazvati neželjena dejstva.
Drugi nacin je upotreba isparivaca mravlje kiseline. Isparivac se fiksira za donju letvicu praznog rama i stavlja u nastavak iznad plodišnog. Koristi se 60%-na mravlja kiselina. Za jacu koncentraciju važi isto što i za truleks krpu. Kod ovog tretmana tolerišu se spolne temperature vazduha i do 30 °C. Kiselina treba da isparava u kontinuitetu bar 10-12 dana.
Bez obzira na metod primene mravlje kiseline, treba ocekivati odredeni gubitak pcela, legla, ali i matica. Ne treba ocekivati spektakularnu efikasnost. Ona je umerena, uz pažljivu i mudru primenu cak i zadovoljavajuca (80-95%). Najbolje rezultate pokazuje kod snažnih društava, koja dobro posedaju prostor košnice. Imajte u vidu da se može dogoditi i totalni podbacaj u efikasnosti, kao i odlican rezultat. Iskustvo ce vam tu najviše pomoci. Zato vam preporucujem da ako do sada niste koristili mravlju kiselinu, to uradite kod nekoliko društava, a tek posle pozitivnog iskustva i kod ostalih. Negativna iskustva su moguca, cak cesta, ali vas ne smeju obeshrabriti. Svaki pocetak je težak. Poželjno je da tokom primene postoji tiha paša, a ako je nema, dobro je lagano prihranjivati, kako bi na kiselinu ipak osetljiv hitinski omotac pcela bio optimalno ishranjen.
Letnja upotreba oksalne kiseline još uvek nije dovoljno proucena. Na svom pcelinjaku cu ove i naredne godine vršiti eksperimente i merenja. Prema literaturi, postoji mogucnost da efikasnost bude zadovoljavajuca. Bilo bi lepo, zar ne? Oksalna u julu, pa oksalna u novembru. I varoe nema. A košta dva (2) dinara po košnici godišnje. Za sada samo moja ideja. Provericu je. Pridružite mi se u eksperimentu, da uzorak bude veci

.


Vrh strane