----------------------------------------

MLEČNOM KISELINOM PROTIV VAROE - piše dr Rodoljub Živadinović

Oskudnost literature o upotrebi mlecne kiseline protiv varoe, kod nas je uzrokovala njenu malu primenu.
Mlecna kiselina (C3O3H6) je prirodni produkt, i nije otrov. Proizvode je razni mikroorganizmi, a važnu ulogu igra i u telu coveka gde ucestvuje u razmeni materija. Posebnu ulogu ima u radu mišica, narocito srcanog. Koristi se kao lek protiv psorijaze i nekih drugih kožnih bolesti. Nalazi se u mleku, mlecnim preradevinama, mesu, medu, kiselim krastavcima, kiselom kupusu, sokovima od povrca itd. Koncentrovana mlecna kiselina (100%) je u obliku belog praha. U suzbijanju varoe se upotrebljava u vidu tecnosti, tj. rastvora odredene koncentracije. Obicno se nabavlja u vidu 80%-nog rastvora, prilagodenog za upotrebu kao dodatak životnim namirnicama.
Mlecna kiselina je efikasna supstanca u kontroli varoe, ako se pravilno koristi. U društvima bez legla, dva tretmana obaraju oko 90% varoe (Assman-Wertmuller U. , Maul V. , Fuchs S. , Kaiser E. , 1989. & 1990.). Ovi rezultati su afirmisali mlecnu kiselinu, kao sasvim dostojnu zamenu Apitol-u (Apichem-u) i Perizin-u. Slicno je i sa oksalnom kiselinom. Kod društava sa leglom, više od 75% varoe se nalazi u poklopljenom leglu. Tu je efikasnost mlecne kiseline redukovana na 20-30%, jer ne prodire u poklopljene celije legla, kao što to cini mravlja kiselina (Anton Imdorf, 1989.). Pcelari koji u borbi protiv varoe koriste samo mlecnu kiselinu, prisiljeni su da je upotrebe 3-5 puta godišnje, zavisno od sezone tretiranja i stepena zaraženosti društava. Kod svakog tretmana obavezno treba kontrolisati efekat korišcenjem mrežaste podnjace, i voditi evidenciju broja opalih varoa za svako društvo. Danas, to je neminovnost, narocito posle pojave rezistencije varoe na dugo upotrebljavane lekove. Nemogucnost uvida u efekat tretiranja bilo kojim sredstvom, zbog neposedovanja mrežastih podnjaca godinama unazad skupo košta mnoge pcelare.
Da bi se postigli najbolji moguci rezultati, neophodno je provesti prskanje pcela na obe strane svakog rama u košnici, kao i na zidovima košnice. Ovakvom tretmanu se daje prednost pri temperaturi vazduha vecoj od 7 stepeni Celzijusa, kada nema vetra, ujutru ili uvece, pre nego što pcele izlete u prirodu, ili kada se vrate u košnicu. Temperatura nikako ne sme da padne ispod 5 stepeni Celzijusa, a bolje je da bude iznad 10 stepeni. Leti nije poželjno tretirati ako je temperatura ispod 12 stepeni Celzijusa. Pri letnjem tretiranju treba imati u vidu da su trutovi dosta osetljiviji na mlecnu kiselinu od pcela, te da je teže podnose. Mada, prema C.L. Farrar-u, i tokom zime, u svakom društvu ima pedesetak trutova. Za tretiranje treba birati dan kada prognoza vremena ne predvida mraz naredne noci. Mlecnu kiselinu ne treba da koristimo ni u toku kišnog perioda, i kada je vlažnost vazduha velika. Ceo postupak traje od 5-15 minuta, zavisno od snage zajednice i spretnosti pcelara.
Tretiranje zimi uznemiri društvo, ali mu to bitno ne smeta. Ako se prskanje preduzima posle dužeg hladnog perioda sa mrazevima, poželjno je da se sacekaju dva do tri izleta pcela na cišcenje.
Koristi se rucni atomizer (fini rasprskivac koji daje izmaglicu - pištolj sa dozimetrom) za koji treba izdvojiti oko 125 evra, ili jedan snažan kompresor vazduha. Mogu da se koriste i obicne rucne fine prskalice (za cvece), ali je teško odrediti pravu dozu. Medutim, najvažnije je to što kod njih prskanje uvek biva neravnomerno. Dovoljna doza je 5 ml 15%-ne mlecne kiseline za svaku stranu rama prekrivenu pcelama kod švajcarske košnice (Imdorf A. , Kilchenmann V. , 1990.). Kod košnica sa velikim ramovima u praksi se koristi od 5-8 ml za svaku stranu rama, u zavisnosti od velicine rama. Dr Stefan Berg (2000.) iz Nemacke preporucuje celih 8 ml. Tokom leta, kada u košnici, pa i na ramovima, ima više pcela, doza se povecava i na preko 8 ml po jednoj strani rama. Kod primene leka, potrebne su zaštitna maska, naocari i rukavice.
Prilikom zimskog tretiranja rezervoar rastvora kiseline se drži u toploj vodi, da bi mu se održala toplota.
Posle tretmana mlecnom kiselinom pcele su u šoku i pokušavaju da se zbiju u klube. Ako ga ima, let se obustavlja. Po zatvaranju košnice, cuje se jace zujanje. Sutradan se pcele normalno ponašaju, kao da se ništa nije dogodilo.
Padanje varoe pocinje jedan sat posle tretmana, najintenzivnije je nakon 12 casova, a posle 16 casova u fioci podnjace se nalazi 80-90% varoe, ako društvo nije imalo leglo.
Tretiranje mlecnom kiselinom je intenzivan i naporan posao, i zahteva mnogo vremena i rada. Iz tog razloga, najviše ga primenjuju pcelari hobisti. U Švajcarskoj oko 30% pcelara ima ne više od 5 košnica, te veliki broj njih koristi mlecnu kiselinu. Mlecna kiselina se koristi i za tretiranje prirodnih i veštackih rojeva i nukleusa, pre nego što se u njima pojavi zatvoreno leglo. Za pouzdanu kontrolu varoe, 2-3 tretmana bi trebalo da budu sasvim dovoljna.
Dr Stefan Berg iz Nemacke tvrdi da je tretman mlecnom kiselinom skoro idealan za pcele, jer se radi sa kolicinom mlecne kiseline koja je otprilike ista kao ona koju sadrži caša jogurta. Berg je uzimao matice i izlagao ih direktnom dejstvu mlecne kiseline, i nije izgubio ni jednu, što nije slucaj kod mravlje i oksalne kiseline. On je i mnogo radio na isprobavanju drugih nacina aplikacije, sa ciljem da nade rešenje za izbegavanje pomenute standardne metode, ali na žalost njegova ispitivanja nisu urodila plodom. Po njemu, u nemackim uslovima, uz dvostruku primenu u razmaku od 5-7 dana, efikasnost mlecne kiseline se krece cak oko 97%, a oscilacija efikasnosti je relativno mala: od 94,2% do 99,8%.

REZIDUE U MEDU

Posle tri tretmana, kolicina mlecne kiseline u rezervama uskladištenog meda se krece od 200 mg/kg do 1000-1500 mg/kg (Imdorf A, Kilchenmann V, 1990), gde se maksimalnih 1500 mg/kg postiže odmah po primeni pri upotrebi u jesen. Najveci deo nestane posle 7-9 nedelja (Stoya W, Wachendorfer G, Kary I, Siebentritt P, Kaiser E, 1988.). Prema drugim autorima (Bogdanov S, Kilchenmann V, Buhler U, Fluri P, Lavanchy P, 1998.) posle samo 4 nedelje pomenuta vrednost se spušta na oko 500 mg/kg. Ta koncentracija je ispod praga prepoznavanja njenog ukusa pri konzumiranju meda koji iznosi od 800-1600 mg/kg. To bi znacilo da može da se upotrebi i u prolece. Ova povoljnost da mlecna kiselina ima najmanji uticaj na ukus meda u poredenju sa ostalim kiselinama koje se koriste u suzbijanju varoe (pre svega, mravlja) trebalo bi da utice na njenu vecu upotrebu, narocito ako se ima u vidu neotrovnost ove kiseline. Mlecna kiselina se i prirodno nalazi u cvetnom medu, gde se održava na nivou od 40-400 mg/kg, sa prosekom od 200 mg/kg. Drugi podaci govore o kolicini od 10-386 mg/kg meda, s tim što bagremov med u sebi ima manje kolicine ove kiseline od ostalih vrsta meda. Osoba koja dnevno konzumira 30 g meda, apsorbuje oko 6 mg mlecne kiseline, što nije mnogo, jer poredenja radi, u 180 g jogurta ima oko 1800 mg (Puhan Z, Flueler O, Banhegyi M, 1973.). Za umanjenje akumuliranja mlecne kiseline u medu, dovoljno je suzdržavanje od tretiranja tokom paše. Upotrebljena po propisu, van pašnog perioda, mlecna kiselina ne nosi opasnost zagadenja meda.
Med prirodno sadrži oba prostorna oblika mlecne kiseline (L+ i D+). Komercijalna mlecna kiselina takode sadrži mešavinu oba oblika, ali i cista L+ mlecna kiselina je podjednako efikasna u kontroli varoe.
Ne postoje tolerantne vrednosti za mlecnu i ostale kiseline, pošto su one prirodni sastavni delovi meda, ali se uzima kao krajnja granica 40 mAeq kiselina na 1 kg meda. U istraživanjima naucnika (Bogdanov S, Kilchenmann V, Buhler U, Fluri P, Lavanchy P, 1998.) pokazano je da se pri pomenutoj upotrebi kiseline, ova vrednost ne premašuje. Ali, treba znati da sadržaj pojedinacnih kiselina, pa i mlecne, varira od vrste do vrste meda u širokim granicama.
Tako bagremov i med od ruzmarina sadrže 5-10 mAeq/kg, te u sebe mogu da prime više kiselina poreklom od tretmana kiselinama protiv varoe, od recimo livadskog ili lavandinog meda koji i prirodno sadrže 30-50 mAeq/kg. Još je 1998. Medunarodna komisija za med predlagala da krajnja granica od tada bude 50 mAeq/kg meda.

ISTRAŽIVANJE BERNHARD KRAUS-a

Pomenuti autor je pri spoljnoj temperaturi od 4-5 stepeni Celzijusa dva puta tretirao pcele 15%-nom mlecnom kiselinom. Tretiranje je izvršeno krajem novembra i pocetkom decembra 1990. godine, i pocetkom januara 1991. Dve do cetiri nedelje posle drugog tretmana mlecnom kiselinom, na delu društava je korišcen Perizin, kao kontrola. Druga, kontrolna grupa je tretirana samo Perizinom. Društva su bila bez legla.
Za prskanje pcela na ramovima je korišcena baštenska prskalica od 1 litra (proizvodnja firme Gloria). Po jednoj strani rama korišceno je u proseku 8,2 ml kiseline.
Brojana je opala varoa. Efikasnost tretiranja je bila na zavidnom nivou i kretala se od 90% do 99,9%, sa prosecnom vrednošcu od 97,8%.
Važno je napomenuti da je razlika izmedu doze koja uništava varou i nanosi makar i neznatna oštecenja pcelinjem društvu, veoma mala. Znaci da je veoma važna upotreba kvalitetnih prskalica, kakvih na našem tržištu, bar koliko je poznato autoru ovih redova, još uvek nema, jer može doci do predoziranja.
Cetiri dana posle tretiranja mlecnom kiselinom, bilo je oko 95 mrtvih pcela po pcelinjoj zajednici, što nije mnogo, jer je posle tretmana Perizinom uginulo oko 120 pcela po društvu. U isto vreme kod netretiranih zajednica nadeno je oko 20 prirodno uginulih pcela.
Pri povecanju doze sa 15 na 16 ml, došlo je do drasticnog povecanja stradanja, cak na 2000-4000 pcela, što pokazuje kako mala promena doze, može drasticno da poveca uginjavanje pcela. Ovde treba naglasiti da je, naravno, i 15 ml mnogo, ali je takav tretman preduzet radi eksperimentisanja.
Kod kvalitetnih pištolja-dozatora tretiranje je jednostavnije i sigurnije.

Kombinacija tretmana mravljom i mlecnom kiselinom

Tretman mlecnom kiselinom traži preveliki rad, i ne može se preporuciti pcelarima sa velikim brojem košnica. Cinjenica da mlecna kiselina ne deluje na varou u poklopljenom leglu je dodatno obeshrabrujuca, toliko da se ne preporucuje prerani tretman njome, recimo tokom avgusta. U tom periodu prednost treba dati mravljoj kiselini.
Anton Imdorf i Verena Kilchenmann iz Instituta za pcelarstvo u Libefildu (Švajcarska) su 1989. pokrenuli istraživanja o kombinovanoj primeni mravlje i mlecne kiseline. Deset društava je tretirano tri puta sa 30 ml 60%-ne mravlje kiseline u avgustu, i pocetkom septembra (ova tri kratka tretmana se mogu zameniti jednim dugim tretmanom od nedelju dana, koji ima slicnu efikasnost), i dva puta sa 5 ml 15%-ne mlecne kiseline po jednoj strani rama u novembru. Primenjena su i dva kontrolna tretmana Perizinom u novembru i decembru.
Padanje varoe je bilo relativno veliko, jer je prosecno po društvu palo 2814 varoa (najmanje 466, a najviše 8319). Od tri tretmana mravljom kiselinom palo je 86% varoe, a 12,2% od dva tretmana mlecnom kiselinom u novembru. Ovih pet tretmana je zajedno postiglo odlicnu efikasnost od 98,2%. Posle kontrolnog tretmana Perizinom pala je prosecno 51 varoa po društvu (najmanje 0, a najviše 264).
Na pocetku tretmana su kod dva društva koristili visoke doze preparata, što je dovelo do gubitka pcela i matica. Pcelari bi trebalo da budu oprezni i da ne natapaju pcele mlecnom kiselinom, vec da ih samo ovlaš poprskaju, narocito pri kasnim tretiranjima. Pre tretmana je neophodno regulisati i proveriti aparat koji koristimo za rasprskivanje, kako bi ravnomerno poprskali pcele.
Uz obezbedenje optimalnih uslova primene, postici ce se veoma dobra efikasnost kombinovane upotrebe ove dve kiseline.
Kombinovana aplikacija mravlje kiseline (formic acid - FA) i mlecne kiseline (lactic acid - LA) u odgovarajucem periodu je efikasna u borbi protiv varoe. NJihovim korišcenjem u pomenutim dozama i broju tretmana postiže se efikasnost od oko 98%. Ovakav tretman se narocito preporucuje pcelarima koji imaju do 10 košnica. Ali, i oni sa više zajednica bi u cilju dobijanja meda bez otrovnih rezidua hemijskih preparata, trebali da pokušaju primenjivanje pomenutih tretmana, narocito ako se uzme u obzir da je kasna jesen i zima period kada nema mnogo radova na pcelinjaku.
Naša pcelarska dužnost je da se upoznamo sa mlecnom kiselinom, i da se pripremimo za vreme koje neumitno dolazi, a to je vreme kada ce se zahtevati proizvodnja meda bez otrovnih rezidua, i u kome ce Varroa Destructor konacno postati otporna na vecinu do sada upotrebljavanih preparata. Mlecna kiselina ce tada zauzimati visoko mesto na lestvici dozvoljenih preparata za suzbijanje varoe - tog drskog i opasnog neprijatelja pcela i pcelara.

Važno je znati:

Da bi se napravio 15%-ni rastvor mlecne kiseline treba pomešati:

1 litar 90%-ne mlecne kiseline sa 6,0 litara vode
1 litar 80%-ne mlecne kiseline sa 5,2 litara vode
1 litar 70%-ne mlecne kiseline sa 4,3 litara vode
1 litar 60%-ne mlecne kiseline sa 3,4 litara vode
1 litar 50%-ne mlecne kiseline sa 2,6 litara vode

.


Vrh strane