----------------------------------------

MED TOPI SUVIŠNE KILOGRAME! - piše dr Rodoljub Živadinović

Siguran sam da cete teško poverovati u ono što cete procitati u ovom tekstu, ali je zaista istina da med može pomoci osobama sa prekomernom telesnom težinom da zdravstveno bezbedno mršave.
Svi dosadašnji napori nauke da napravi preparat koji ce omoguciti da gojazni mršave na zdravstveno ispravan nacin nisu urodili plodom. Liposukcija kao sve popularnija hirurška metoda je takode pokazala svoje nedostatke. Pacijenti koji su se podvrgli liposukciji tri puta su skloniji da povrate kilograme ukoliko se ne pridržavaju adekvatnog režima ishrane i cetiri puta skloniji da povrate kilograme bez redovnih fizickih aktivnosti, tvrdi dr Rod Rohrich u studiji objavljenoj u oficijelnom casopisu Americkog udruženja plasticnih hirurga za decembar 2004.
Pocetkom prošle godine, nekoliko afirmativnih napisa u britanskoj štampi, izazvalo je bukvalno pražnjenje rafova sa medom u prodavnicama, narocito u Škotskoj. Naime, otuda je potekla prica da se prekomerna telesna težina može lako savladati jednostavnim postupkom: konzumiranjem pcelinjeg meda neposredno pred spavanje!
Sigurno se pitate kako je ovo moguce kada je opšte poznato da je med visokoenergetska hrana. To je tacno. Ali je i tzv. eurokrem visokoenergetska hrana, pa niko od njega nije smršao. Razlika je prosta: med je PRIRODAN proizvod, a priroda je svakoj bolesti našla i leka. Pitanje je samo da li ga je covek prepoznao na pravi nacin.
Autori dijete su dugo radili na optimizaciji sportske ishrane. Wihova istraživanja i iskustva su rezultovala preporukom sportistima da pre spavanja uzimaju med, kako bi oporavak njihovog organizma od prevelikog fizickog napora protekao na najbolji nacin. Odziv sportista je bio fantastican, jer su primetili odlicne rezultate (povecana izdržljivost). Od poznatih sportista ovu dijetu upražnjavaju biciklista Chris Hoy koji je u Atini osvojio zlatnu medalju i bokser šampion Alex Arthur.
Kao i sva savršena i genijalna rešenja velikih problema, i objašnjenje za ovaj efekat je jednostavno. Med sadrži visok procenat fruktoze. Odnos glukoze i fruktoze u medu je otprilike 1:1. Slican odnos je i u vocu, ali ga voce sadrži u znatno manjim kolicinama. Zato je med pogodniji, jer se isti efekat dobija konzumiranjem veoma male kolicine meda, svega nekoliko kašicica ili jedna puna supena kašika pred spavanje. Kada covek unese veliku kolicinu fruktoze, ona odlazi u jetru a ne u mišice, i tamo se kroz jedan duži proces pretvara u glukozu. Samo jetra ima enzimski sistem koji može da obradi fruktozu. U jetri se fruktoza pretvara u glikogen. Zato ona ne prolazi kroz jetru i ne ide u sistemsku cirkulaciju. Iz glikogena se može stvoriti glukoza i otpustiti u krvotok ako nivo šecera (glukoze) u krvi padne. Ali, ovo nije cela prica o fruktozi. Daleko od toga. Fruktoza aktivira enzim u jetri koji joj omogucava da usvoji mnogo više glukoze nego što joj treba. Ovaj neverovatan trik, pomocu koga fruktoza ulazi u jetru i otvara vrata za ulaz glukoze autori su nazvali fruktozni paradoks. Taj ulaz vecih kolicina glukoze u jetru sprecava nagli skok nivoa glukoze u krvi. Drugim recima, fruktoza prakticno svojim nacinom delovanja utice na smanjenje nivoa glukoze u krvi i može se nazvati njegovim regulatorom. Mali broj ljudi danas može da poveruje u to da med dovodi do smanjenja nivoa glukoze u krvi, a ne do njenog povecanja, ali treba im reci da je to nedavno i dokazano, mada strucna medicinska javnost u našoj zemlji sa tim još uvek nije upoznata (Noori S. Al-Waili, Dubai Specialized Medical Center and Medical Research Laboratories, Journal of Medicinal Food, Vol. 7, No. 1, april 2004). Po njemu, kod bolesnika sa šecernom bolešcu, unos meda izaziva veci rast glukoze u plazmi nakon 30 minuta nego što je to slucaj kod unosa belog šecera (saharoze), ali nakon 60, 120 i 180 minuta, taj rast je bio veci kod saharoze nego kod meda! Uz to, med izaziva veci porast insulina u krvi nego što to cini saharoza, kako nakon 30, tako i nakon 120 i 180 minuta. Razmislimo o tome sa aspekta cinjenice da prosecni Amerikanac godišnje pojede oko 75 kg belog šecera! Redovno konzumiranje meda tokom 15 dana snižava holesterol za 7%, lipoproteine niske gustine (LDL) za 1%, C reaktivni protein za 7%, homocistein za 6%, nivo glukoze u plazmi za 6%, dok lipoproteine visoke gustine (HDL) povecava za 2%.
Unos fruktoze hranom iz prirode (med, voce, povrce) pored stabilizacije nivoa krvne glukoze, obezbeduje pomenutim mehanizmima kontinuirani i optimalni dotok glukoze do mozga tokom celog dana, narocito tokom noci. Mozak je organ koji troši veliku kolicinu glukoze i drugih materija za svoj rad. Qudi su i subjektivno primetili da mogu biti mnogo iscrpljeniji nakon napornog umnog, nego fizickog rada, i to je zaista tako. I pri mirovanju celije mozga troše 20 puta više energije nego bilo koje druge celije u organizmu. Oko 65% plasirane glukoze jetra otpušta na zahtev mozga. Ako glukoza nije dostupna, celije mozga umiru za nekoliko minuta. Kad mu je vec toliko potrebna glukoza, zašto nema sopstveno skladište energije? Jednostavno zato što skladištenje glukoze zahteva mnogo prostora, a u mozgu tako velike „sobe“ nema. Svima nam je poznato koliko je teško da i ovolika glava prode kroz porodajne kanale. Da postoji skladište za glukozu, glava bi bila veca za oko 25%, i tada niko ne bi mogao da se rodi. Svaki pad glukoze u krvi je opasan za mozak. Cak i na mali pad njenog nivoa mozak panicno reaguje. Odmah se aktiviraju adrenalne žlezde i stavljaju u maksimalni pogon, te produkuju adrenalne hormone, koji su u tim visokim dozama prakticno toksicni i deluju stresno. Ako se luce hronicno, dovode do bolesti organizma. Na žalost, njihovo hronicno lucenje prati modernog coveka i dovodi do bolesti srca, osteoporoze, gojaznosti, insulin nezavisne šecerne bolesti, pada imuniteta, depresije i drugih bolesti. Izbalansirani unos ugljenih hidrata (medom) otklanja prekomernu aktivnost adrenalnih žlezda i sprecava efekte koje njihovi hormoni izazivaju. A istovremeno smo stabilizovali krvnu glukozu i optimalno ishranili mozak. Može li se bolje od toga?
Ovde treba napomenuti da sve ovo funkcioniše samo uz pomoc fruktoze poreklom iz meda (ili voca i povrca). Ako se koristi visokofruktozni kukuruzni sirup (kog nesavesni sve cešce upotrebljavaju ne samo za prihranjivanje pcela iz nužde vec i za falsifikovanje meda) izostaju svi pomenuti pozitivni efekti. Metabolizam takve fruktoze se okoncava pretvaranjem u masti umesto u glikogen, krvna glukoza opada, luce se adrenalni hormoni na zahtev mozga, i slede gojaznost i šecerna bolest.
Stabilizovanje nivoa šecera u krvi omogucava organizmu da produkuje „oporavljajuce“ (anabolicke) hormone koji popravljaju oštecene mišice, regenerišu i stvaraju novo tkivo. Ovi hormoni sagorevaju masti i regulišu nivo šecera u krvi. Ako nivo glukoze u krvi nije stabilan i koncentracija pada, luce se adrenalni stresni hormoni koji se trude da ponovo stabilizuju poremeceni nivo glukoze. Ti hormoni inhibišu oporavak. Masti tada ostaju zatvorene u masnom tkivu, a mišici se degradiraju da bi se stvorila glukoza za mozak. Ali, ako je jetra nahranjena medom, sve se odvija željenim planom: luce se oporavljajuci hormoni koji okrepljuju organizam i sagorevaju masti. Znaci, konzumiranjem meda pre spavanja pomažete bolje sagorevanje masti tokom sna. Gospodin McInnes kaže: „Kljucno vreme za sagorevanje masti predstavlja prvi deo sna, tj. onaj deo koji se naziva sporotalasnim spavanjem. Aktivira se hipofiza luceci seriju hormona koji razlažu masno tkivo koristeci ga kao svoje pogonsko gorivo. Ako vašu jetru ne napunite pred spavanje fruktozom, vaše telo nece produkovati pomenute hormone zato što beznadežno pokušava da održi stabilnim nivo šecera u krvi. Ispitivanja kod naših atleta su pokazala da primena naše strategije punjenja jetre pred spavanje fruktozom mnogo bolje kontroliše osecaj gladi“. Pridružio bih se ovim ocenama rekavši i to da se ujutru budite mnogo ciliji i odmorniji.
Hipofiza se znaci aktivira i uskladuje rad niza obnavljajucih hormona (hormon rasta, insulinu slicni faktor rasta, i testosteron kod muškaraca, a estrogen i progesteron kod žena). Svi, svi, ali baš svi obnavljajuci hormoni mobilišu masne naslage tokom sporotalasnog dela sna, koristeci ih kao pogonsko gorivo. U energetskom smislu, ovo je veoma skup proces. Petnaestominutno vežbanje tri puta nedeljno je dovoljno da stimuliše ovaj složeni proces. Proces zahteva 7 noci za obnavljanje oštecenja i osoba 7 noci gubi masno tkivo. Ako se u svakom od tri nedeljna vežbanja opterecuju razlicite grupe mišica, definitivno nema niceg lakšeg što ce dovesti do mršavljenja. Svaka grupa mišica koja se opterecuje trebalo bi da relativno miruje sedam dana, jer bi ponovno naprezanje dovelo do izvesne inhibicije procesa oporavka. Jedan od najinteresantnijih aspekata ovog procesa je taj što se troši samo telesno masno tkivo, a ne i masno tkivo mišica. Mogu li išta više da požele ljudi sa prekomernom telesnom težinom?
Takode je veoma važno da spavanje protice u miru, u totalnom mraku, bez veštackog svetla, kako bi hormoni obavljali svoj zadatak onako kako treba. Umesto da satima vežbate aerobik, sasvim je dovoljno da svega tri puta nedeljno po samo 15 minuta radite relativno teške vežbe (recimo dizanje tegova ili drugi težak fizicki rad), što ce dovesti do suptilnog oštecenja mišicnog tkiva, a zbog ovakve dijete, pomenuti hormoni ce ga tokom spavanja obnavljati mobilišuci neželjeno masno tkivo. Jer, pokazalo se da milioni onih koji svakodnevno upražnjavaju aerobik, prilikom svakog gubitka telesne težine, proporcionalno mnogo više gube mišicnu masu nego masno tkivo. Taj gubitak mišicne mase zahteva lucenje adrenalnih hormona, koji su „toksicni“. Prema tome, mnogo je korisnije otici u krevet nego u gimnasticku salu. Pored toga, naporno vežbanje ili naporan rad troši iskljucivo ugljene hidrate, a ne masti. Masti se troše tek tokom oporavka, ako je on pravilno usmeren. Sve se ovo previda u svakoj teretani i na svakom sportskom ili rekreativnom igralištu. Kada rekreacioni treneri saznaju za ovaj fiziološki proces, pitaju se zašto im to niko do sada nije rekao. U rešavanju problema gojaznosti, cak i farmaceutske kompanije ignorišu ulogu jetre. Fokusiraju se na neurotransmitere koji regulišu i apetit, ne uzimajuci u obzir status energije u organizmu, što predstavlja primarnu informaciju koju daje jetra, a tek kasnije se ona pretvara u aktivnost putem neurotransmitera. To je i za ocekivati, jer kakav profit bi farmaceutske kompanije ostvarile time što bi rekle gojaznima da jedu med pred spavanje?
Kao što vidite, ceo koncept je upravo suprotan od onog koji milione ljudi godinama upucuje na aerobik. On nas prakticno upucuje na povratak prirodi.
Pravilna ishrana ili farmaceutski preparati treba da obezbede dovoljan unos aminokiselina L-ornithine i L-arginine, kao i L-carnithine (vitamin BT). I ornitin i arginin stimulišu hipofizu da luci kljucni hormon za oporavak, hormon rasta. On u sadejstvu sa drugim oporavljajucim hormonima razbija skladišta masti, oslobada ih i troši tokom sna. Karnitin je deo sistema za transport masti koji ih prenosi do mitohondrija (energetska laboratorija celija) koje sagorevaju masti u svim tkivima. Karnitin je prirodni aminokiselinski derivat i najviše ga ima u piletini, govedini, svinjetini, ribi i mlecnim proizvodima. Novije studije dokazuju i njegovu veoma važnu ulogu u prevenciji i lecenju popuštanja levog srca, tj. leve komore (F. Jeejeebhoy, 2002) i u pokretljivosti spermatozoida (Carlo Foresta, 2005).
Ali, kao i kod svake druge hrane, i unos aminokiselina ne sme biti preteran, vec iskljucivo optimalan i to najbolje kroz izbalansiranu prirodnu ishranu, a ne kroz farmaceutske preparate. Jer, svaki višak ili nedostatak nekog hranljivog sastojka može dovesti do poremecaja u organizmu. Navešcu primer arginina. Ima ga dosta u kikirikiju, lešnicima, cokoladi, želatinu. Ako se pretera i unesu se visoke doze (recimo samo 60 grama cokolade ili kikirikija), arginin (narocito kad je u ishrani malo lizina) kod osetljivih osoba može promovisati pojavu i ubrzani razvoj herpesa (Richard S. Griffiths). Ako se istovremeno unosi i dosta mleka, do ovoga ne bi trebalo da dode jer je mleko (ali i meso) bogato lizinom koji deluje suprotno.
Zato zapamtite da samo raznovrsna i umerena ishrana može doneti zdravlje. A med kao važan sastojak takve ishrane, kao što vidite, donosi i vitku liniju. Za sve nas koji smo puniji (to zvuci mnogo lepše nego debeli, zar ne?), med je otkrovenje.
Treba naglasiti i da ova dijeta, kao i svi tretmani pcelinjim proizvodima, dovodi organizam u izbalansirano stanje, bez obzira da li ste mršavi ili gojazni. I ne samo to. Eliminiše svakodnevni fizicki i psihicki stres, što je danas veoma važno

.


Vrh strane