----------------------------------------

KRUPNIJE JAJE KVALITET DAJE - piše dr Rodoljub Živadinović

Mnogo je preporuka u literaturi kako dobiti odlicnu maticu. Cak i svaki odgajivac matica ima neku svoju tajnu. Na žalost, cesto se zanemaruje možda najvažniji faktor, a to je krupnoca tj. masa jajeta iz kog ce se odgajiti matica. Iako je o tome dosta pisano, ovde cemo pokušati da damo svima pristupacno sveobuhvatno objašnjenje, te da konacno apsolviramo važnost velicine jajeta.
Prvo treba objasniti kako uopšte nastaju sitnija i krupnija jaja. I normalno tokom godine jaja menjaju svoju velicinu, u zavisnosti od intenziteta maticinog polaganja jaja. Tako su jaja krupnija u periodu niske nosivosti matice (rano prolece i jesen), a nešto sitnija u periodu njene maksimalne nosivosti (u našim uslovima obicno tokom meseca maja). Razlog leži u cinjenici da veci period izmedu polaganja dva jajeta, daje jajetu dovoljno vremena da dostigne vecu masu. Ovo zdravorazumsko razmišljanje ima logican oslonac u živinarstvu. Još je I.K. Saveqev 1949. pokazao da se mnogo kvalitetnije potomstvo dobija iz jaja kokošaka niske nosivosti, koja su krupnija, nego visoke nosivosti, gde su jaja sitnija. Slicno je i kod riba. Promenqivost mase jaja kod pcela je prvi opisao Hajtmanek (1961. i 1967). Prema merenjima u ruskom institutu za pcelarstvo (1966-1968), masa jaja se tokom godine krece od 0,082 mg do 0,212 mg, što daje maksimalnu razliku izmedu najsitnijeg i najkrupnijeg jajeta od 158%. I V.T. Borodceva (1968) je pokazala da se pri visokoj nosivosti matica, masa jaja smanjuje za 0,18-0,11 mg, što je sa izvesne tacke gledišta ipak veoma relativna konstatacija. Ali, zašto krupnija jaja daju i kvalitetnije matice?
Odgovor leži u biologiji i veoma je jednostavan. I krupno i sitno jaje sadrže istu kolicinu genetskog materijala, i tu nema nikakve razlike. Razlika je u tome što krupno jaje sadrži hranljive i gradivne materije u izobilju (pre svega aminokiseline). One ce omoguciti da se razvoj svih organa i organskih sistema pocne da odvija u idealnim uslovima, gde ništa ne nedostaje. A poznato je da je pocetak razvoja najosetljiviji period rasta, koji presudno utice na kasnije osobine jedinke. Zametak u jajetu sa vecom zalihom hranljivih materija se bolje razvija, postaje za život sposobniji, sa razvijenijim i vidljivijim eksterijernim (širina, dužina tergita) i enterijernim pokazateljima. Pojedine faze razvoja u jajetu pcela detaljno je opisao Snodgrass davne 1956.
Interesantno je da od uslova razvoja jedinke u jajetu, zavisi i razvoj tokom kasnijih stadijuma. I ovde se može naci utemeljenje u živinarstvu, što su 1950. i dokazali M.V. Orlov i E.N. Kucovskaja.
Uticaj krupnoce jajeta na masu i kvalitet matice je zaista veliki. U ruskom institutu za pcelarstvo su 1979. pokazali (V.T. Borodceva, A.E. Timošinova) da uvecanje mase jajeta za 0,01 mg, povecava masu izleženih matica do 2,7 mg, dok je broj jajnih cevcica veci za 2,6. Jajne cevcice su deo jajnika, u kojima se obrazuju i razvijaju jaja. Wih obicno u jednom jajniku normalno ima od 150-180 (Z. Stanimirovic, 2000), tj. od 120-200 (Z. Tucak, T. Bacic, S. Horvat, Z. Puškadija, 1999) ali i do 225 (F. Tomažin, 2002), tako da utvrdeno poboqšanje nije nimalo zanemarljivo. Krupno jaje ne samo što povecava broj jajnih cevcica, vec one postaju i nešto šire (V.A. Gubin, 1984), pa jaja dostižu vecu velicinu. Broj jaja koja dnevno sazre za polaganje je najveci kod matica poreklom iz krupnog jajeta. Takve matice se iduce godine izuzetno retko povinuju nagonu za rojenje (G.D. Bilaš, A.E. Timošinova, T.A. Dorofeeva 1985.), te je to jedan od nacina koji napredni pcelari veoma uspešno koriste za suzbijanje rojenja ( Jovanovic, 1998).
Definitivno je utvrdeno da krupno jaje daje krupnu maticu, koja je i veoma kvalitetna, ako je odgajena uz poštovanje ostalih bitnih uslova (Hajtmanek, S. Taber, V. Roberts, 1963. i 1965). Ignorisanje tih uslova, o kojima ovde necemo govoriti jer su vecini pcelara više nego dobro poznati, može dati krupnu, ali i nekvalitetnu maticu.
Ideja o krupnom jajetu nije potekla od coveka, vec od samih pcela. Kada se društva spremaju za rojenje ili tihu smenu, pcele matici ogranicavaju polaganje jaja na razne nacine, da bi je na kraju "dovele" do pocetka maticnjaka u koji one žele da matica položi jaje. To jaje ce biti veoma krupno, i kao što znamo, dobicemo izvanredne matice. Da je to tako, potvrduje i cinjenica da do rojenja dolazi u periodu najvece nosivosti matice, kada su jaja najsitnija, ali ipak pcele pomenutim mehanizmima uspevaju da smanje nosivost matice u datom periodu, te jaja dostignu željenu masu, i daju dobru maticu. Posle svega, još jednom se potvrduje velika istina da je najbolji pcelar onaj koji uspe da spozna i oponaša prirodne nagone pcela.

ISTRAŽIVANJA

Ovakva razmišljanja su podstakla postavljanje mnogih eksperimenata. Jedan od njih je izveden u ruskom institutu za pcelarstvo (V.T. Borodceva, A.E. Timošinova), i to na kranjskoj rasi pcela, koju i mi gajimo, pa su i dobijeni podaci tim validniji. Odgajane su matice od samo jednog materinskog društva, a larvice su do matica gajila društva takode kranjske rase, izjednacena po kolicini pcela, legla, perge i meda. Da bi dobili jaja iste starosti, korišcen je ram izolator od maticne rešetke. U tamošnjim uslovima se pokazalo da je jaja najmanje mase te godine matica polagala tokom juna (0,133 mg). Jaja su u julu bila veca za 6%, a u avgustu za 23%.
Iako su u junu društva bila najjaca, sa najviše pcela i hrane, dobijene matice su imale manju masu i manji broj jajnih cevcica, nego matice iz jula i avgusta. U avgustu su matice imale najvecu masu. Najveci broj jajnih cevcica u jednom jajniku imale su matice iz jula (178,6). Iako tada u njihovim uslovima tece glavna paša, maticama je nosivost ogranicena konstantnim zasipanjem celija nektarom, pa one polažu krupnija jaja. Ovakve rezultate potvrduju i I.P Šimanov (1966), E. Mirza, M. Dragan, S. Duduman, T.S. Ždanova (1969). Sve ovo, uz iskljucenje manje važnih faktora, ide u prilog tezi da krupnoca jajeta ponajviše odreduje kvalitet matica.
U istom eksperimentu, odgojili su matice iz krupnijih i sitnijih jaja, i utvrdili da su matice dobijene iz krupnih jaja bile teže za 9,2 mg i imale 7,1 jajnih cevcica više po jajniku.
U nizu drugih slicnih istraživanja (G.D. Bilaš, A.E. Timošinova, T.A. Dorofeeva) obavljenim od 1978. do 1981. je takode utvrdeno da tek izležene matice dobijene iz sitnih jaja tokom perioda najvece nosivosti majke-matice, zaostaju po masi, broju jajnih cevcica i izgledu za maticama odgajenim u istim društvima u isto vreme, ali poreklom od majki-matica sa niskom nosivošcu (krupnija jaja).
Društva sa maticama odgajenim od krupnijih jaja, do pocetka glavne paše uspevala su da odneguju od 0,7-1 kg pcela više i da na paši donesu do 30% meda više, nego društva sa maticama sestrama odgajenim od iste majke-matice, ali u vreme njene najvece nosivosti kada je polagala sitnija jaja.
Isti autori su juna 1983. izdvojili dva društva soja Priokskaja. Merili su jaja u periodu najvece nosivosti matica, i njihova masa je iznosila 0,114 mg. Zatim su odabrali larve starosti 12 casova, i dobili 30 matica-kceri za merenja, i 35 za dodavanje nukleusima.
Zatim su iste matice-majke smestili u izolator od tri rama, okruženih maticnom rešetkom. Dva bocna rama su bila sa hranom i zatvorenim leglom, a jedan prazan za polaganje jaja. Povremeno su zamenjivali ram za polaganje jaja drugim ramom sa malim delom slobodnih celija za zaleganje, a 12 casova posle zamene su merili masu jaja. To su cinili tri puta. Prvo merenje je pokazalo uvecanje mase jajeta na 0,130 mg, drugo kroz 3 dana na 0,141 mg, a trece posle 13 dana od pocetka ogranicenja, a kroz 4 dana od drugog merenja, na 0,183 mg, što je za 60,5% vece jaje nego pre ogranicenja. Od tog, najkrupnijeg jajeta, po istom principu su opet odgajili 30 matica za merenja i 35 za dodavanje nukleusima. I V.T. Borodceva i A.E. Timošinova su 1979. posebno objavile da su kod pcela kranjske rase posle 4 dana ogranicenja polaganja jaja matice, dobile krupnija jaja za 5,8-17,3%, a zatim su ram sa tim jajima izvadile, dodale drugi, i kroz 7 dana jaja su bila veca za 35,6%. Iz ovog podatka se mogu izvuci veoma interesantni zakljucci.
Matice odgajene iz jajeta od 0,183 mg su bile teže od matica uzgojenih iz jajeta od 0,114 mg za 13,79 mg, što je više za 7,1%.
Pracene su i pcele radilice dobijene iz krupnijih jaja. Sve vidljive oznake pcela su bile razvijenije i vece nego kod njihovih sestara dobijenih iz sitnijih jaja.
Naredne, 1984. godine pracena je plodnost matica. U svim slucajevima su matice dobijene iz krupnijih jaja imale vecu nosivost i stvarale društva veca za oko 7.000 pcela, od društava sa maticama dobijenim iz sitnijih jaja.

ZAKLJUCAK

Evidentno je da je izuzetno važno ograniciti zaleganje matica-majki od kojih ce se koristiti larve za presadivanje i odgajanje mladih visokokvalitetnih matica. Pri korišcenju pomenutog troramnog kaveza, matica polaže samo od 660-990 jaja dnevno (V.T. Borodceva, A.E. Timošinova, 1979), što je zadovoljavajuci broj.

ISTINE RADI...

U casopisu Jugoslovensko pcelarstvo, za juni mesec 1938. godine, u clanku "Problem pcelinjih celija", od G. Descont-a, može se procitati interesantna teza. Citiramo:
"Japanski profesor Tokuta, koji je preduzeo duga proucavanja kineske pcele, dokazao je da Apis indica gradi vece celije nego manxurska Apis mellifica, i u njih nosi krupnija jaja nego što su jaja rase Mellifica, ali su pcele, koje se iz tih krupnijih jaja izlegu ipak mnogo manje."
Na osnovu slicnih zapažanja kod kavkaske rase pcela, Monnaie zakljucuje da velicina pcela zavisi jedino od rase, a ne od vece ili manje celije, koja na to nema skoro nikakvog uticaja. I gigantske pcele, Apis dorsata, na neki nacin ovo potvrduju, jer milionima godina, u celijama iste velicine, odgajaju i radilice i trutove.
Ipak, veca celija može da da makar malo krupnije pcele, kao što ste to mogli da procitate u casopisu Pcelar pre par godina, a krupnije jaje ipak vece matice, gde cak velicina nije presudan faktor kvaliteta, vec su to optimalno razvijeni svi organi i organski sistemi, narocito organi za reprodukciju kod matice

.


Vrh strane