----------------------------------------

Eksperiment letnjeg tretiranja varoe oksalnom kiselinom - piše dr Rodoljub Živadinović

Odavno je nauka dokazala, a mi na pcelinjacima i u praksi potvrdili izuzetnu efikasnost zimskog tretmana oksalnom kiselinom. Medutim, opšte je poznata moja ideja (još od okruglog stola na prošlogodišnjoj tašmajdanskoj izložbi) o letnjem tretiranju varoe oksalnom kiselinom. Valjalo je celu stvar proveriti što sam i ucinio, a zajedno sa mnom i nekoliko zainteresovanih pcelara širom Srbije, koji su ovo istraživanje ucinili znacajnijim i validnijim. Istraživanje je zasnovano na dostupnim naucnim saznanjima, ali je tretman obavljen leti, kada u košnici još ima legla. Prvobitna ideja je bila da tretiram samo polovinu pcelinjaka eksperimentalno, ali sam ipak odlucio da žrtvujem ceo pcelinjak (u slucaju da oksalna kiselina ne da odgovarajuce rezultate). Smatrao sam da ovu ideju treba proveriti, a ko bi drugi prihvatio da to uradi tako mazohisticki, ako ne ja sam. Tretirao sam 9. i 11. avgusta svih 60 društava na mom pcelinjaku. Primenjen je šecerni rastvor 1:1 (600 g šecera u litru rastvora), tako što je pomešan 1 kg šecera sa 1 litrom vode. Na litar dobijenog rastvora sipano je 35 g dihidrata oksalne kiseline. Primenjena je metoda nakapavanja (prosecno oko 75 ml lekovitog rastvora po normalno razvijenom društvu, dok se raspon kretao, zavisno od snage zajednica, od 50-110 ml). Broj opale varoe sam brojio svaki dan, kada je to bilo izvodljivo, a kada nije pravio sam pauze, jednu od pet (kratak godišnji odmor), a jednu od osam dana (Kongres Apimondije). Rezultate možete pogledati u tabeli, a onda bih analizirao važne momente. Napominjem da brojanja koja su vršena na nekoliko dana ne smatram validnim, jer je ocigledno da insekti nose varoe. Zato u rubrici o prosecnom padanju stoji znak pitanja tamo gde je ocito da je varoa morala da padne u vecem broju od izbrojanog, ali "nije", pošto su je ocigledno insekti odneli. Samo svakodnevno brojanje tokom leta može dati upotrebljive podatke. Još bi bilo bolje brojanje na 12 sati. Tokom zime insekata nema, pa se može brojati u razmaku od desetak i više dana. Padanje varoa od oksalne kiseline brojao sam 27 dana. Poslednjih dana, sasvim neocekivano, broj dnevno opalih varoa se ustalio. Kao što ste videli iz izveštaja sa Apimondije, tako nešto se nije moglo ocekivati, pošto prema naucnim podacima oksalna data tokom leta ispari iz košnice za svega nekoliko dana (doduše, u toploj Italiji). Medutim, i posle 27 dana nije bilo tendencije opadanja efikasnosti. Na žalost, ta kontinuirana "efikasnost" pokazala se nedovoljnom. Doduše, pitanje je koliko bi varoa prirodno opadalo dnevno i da nijedan preparat nije primenjen, pa bi i to trebalo imati u vidu prilikom razmatranja podataka iz tabele. Bilo je ocigledno da je oksalna imala sasvim dovoljno vremena da za 27 dana obavi svoje. Sada je trebalo odabrati preparat za kontrolu, ali tu nije bilo mnogo izbora, na moju žalost. Tako se na moj pcelinjak, silom prilika, posle mnogo godina (poslednji put sam amitraz primenio 1993. godine) privremeno vratio amitraz. Jer, drugog izbora za kvalitetnu kontrolu nisam imao, a bilo je nužno proveriti tretman oksalnom kiselinom, i eventualno koliko toliko spasiti društva, ako nije bilo željenih rezultata. Rezultate možete pogledati u tabeli ispod teksta. Još jednom se potvrdila cinjenica da je svako društvo prica za sebe. Ispitivana grupa društava predstavlja proizvodne zajednice sa starim maticama, koje nicim nisu uznemiravane cele godine. Važno je napomenuti da je na ostatku pcelinjaka bilo mnogo manje varoe, jer je vecina društava razrojavana, od nekih je uzimano leglo, od nekih pcele. Kod rojeva skoro da nema padanja varoe. Kod svih ovih društava nisam brojio opadanje od oksalne, ali je opadanje od amitraza (orijentaciono brojanje, procenjivanje) bilo mnogo manje (za cak 75,7% manje) nego na eksperimentalnom delu pcelinjaka. Iako je teško utvrditi efikasnost bilo kog preparata tokom perioda legla (zbog nemogucnosti utvrdivanja broja preostalih varoa), procenjujem da se ukupna efikasnost kretala na nivou koji nam je saopštio Nanetti na Kongresu Apimondije, oko 40-50%, što je za ovaj period apsolutno nedovoljno. Zakljucak je jednostavan. Oksalna kiselina primenjena leti u gore navedenoj dozi, u optimalnim uslovima primene (visoka vlažnost vazduha sa temperaturom vazduha uglavnom ispod 30 °C), ne obara dovoljan broj varoe. Efikasnost zavisi od društva do društva, ali ne postiže neophodan nivo za ovo doba godine (od bar 90%). Namece se cinjenica da ona može biti od znacajne pomoci u letnjem suzbijanju varoe, ali nikako kao jedini preparat. Iz spektra za moderan svet prihvatljivih preparata, kao dopunu možemo izabrati mravlju kiselinu i timol (ne zna se koji je skuplji i koji zahteva više iskustva). Iz spektra hemijskih preparata, vecina pcelara bira amitraz (relativno jeftin i efikasan), sam ili u kombinaciji sa fluvalinatom. Iako imperativ današnjice i beskompromisni zahtev sutrašnjice traže primenu prvonavedenih preparata, pcelari se uljuljkuju u "blagodetima" efikasnog amitraza smatrajuci ga "lekom" izbora. To može biti mac sa dve oštrice, s tim što obe mogu biti opasne. Kao prvo, pojavljuju se naucni izveštaji o sojevima varoe otpornim na amitraz, što ce se nekada sigurno dogoditi i kod nas, ako vec nije. Kao drugo, možemo ocekivati donošenje zakonskih propisa koji ce onemoguciti nabavku, ako ne i primenu amitraza. Onima koji do tog trenutka nisu stekli iskustva sa drugim preparatima, trebace bukvalno godine da steknu odgovarajuce iskustvo koje ce obezbediti stabilnost u efikasnosti. Cini se najboljom preporukom stav da preparate treba umereno i mudro kombinovati, sve više bežeci od tzv. "teških" hemikalija. Buducnosti radi. Pravi put leži u tzv. integralnoj borbi protiv varoe, koja se ne oslanja iskljucivo na hemikalije, vec podrazumeva i mnoge druge mere. O tome ce se tek pisati. Ali unapred treba da znate da je to najteži put, koji zahteva najviše odricanja i mnogo, mnogo znanja i muke. Možda bi veca doza oksalne kiseline ucinila više, ali to je samo hipoteza. Možda bi bilo dobro dati je odmah posle bagremove paše i tako znatno zadržati razvoj varoe. I to je hipoteza. A hipoteze zahtevaju provere, koje su naporne i nadasve skupe. Sa druge strane, ovako vlažno vreme išlo je u prilog efikasnosti oksalne kiseline. U nekoj izrazito sušnoj godini, efikasnost bi verovatno bila manja. U ovom eksperimentu izložio sam riziku citav svoj pcelinjak ne tretirajuci ga nicim drugim citave sezone, samo da bih saznao istinu o letnjem tretmanu oksalnom kiselinom. Prebrojao sam više od 30 000 varoa. Nebrojeno puta otišao kolima na pcelinjak i utrošio sate na brojanje varoe (celo jedno radno vreme sam neprestano brojio varou). Ako želite da nešto saznate, to je cena.


Vrh strane