------------------------
----------------------------------------
mesto za vasu reklamu
|
|
Društvo
pčelara Aleksinac | Stručni
tekstovi |
APIMONDIJA 2005. DABLIN, IRSKA 2. deo A - piše dr Rodoljub Živadinović
Ocena efikasnosti fluvalinata, kumafosa, timola, oksalne i mravlje kiseline protiv varoe u istocnoj Kanadi
David Saintonge i P. Dubreuil (Fakultet veterinarske medicine
u Montrealu, david.saintonge@hy.cgocable.ca), kao i Pierre Giovenazzo
(Fakultet za nauku i tehniku u Kvebeku) izvestili su o svom zajednickom
istraživanju sprovedenom 2003. godine na više grupa pcelinjih društava,
sa po 30 zajednica u svakoj grupi. Letnja i jesenja ispitivanja suzbijanja
varoe obavljena su u provinciji Kvebek, kako bi se utvrdila efikasnost
više razlicitih strategija borbe:
1) tretman pocetkom jula uz upotrebu ili oksalne kiseline (4%-ni rastvor,
jednokratno nakapavanje 100 ml rastvora po društvu) ili mravlje kiseline
(65%-ni rastvor, jednokratno primenjen sa po 35 ml pomocu tzv. Mitewipe
isparivaca) u košnicama sa dva nastavka;
2) tretman sredinom septembra uz upotrebu ili mravlje kiseline (65%-ni
rastvor, trokratno primenjen u razmaku od 5 dana, sa po 35 ml rastvora
u Mitewipe isparivacu) ili timola (jedna ThymovarR ploca koja je delovala
tokom 30 dana) ili fluvalinata (dve ApistanR trake koje su delovale u
košnici tokom 42 dana) ili kumafosa (dve Check-MiteR trake koje su delovale
u košnici tokom 42 dana). Odabrani tretman je obavezno pracen jednokratnim
tretmanom oksalnom kiselinom (4%-ni rastvor, nakapavanje 100 ml rastvora
po dructvu) u oktobru, novembru ili decembru, kada legla nema.
Podaci prikupljani tokom letnjeg tretmana nisu pokazali nepovoljne efekte
na sakupljanje meda i odgajanje legla. Iako je letnji tretman oksalnom
kiselinom pratilo povecano padanje varoe, nijedan od tretmana nije doveo
do smanjenja septembarske populacije varoe. Povišene koncentracije mravlje
kiseline u medu izmerene su u košnicama koje su tretirane mravljom kiselinom
(24-64 mg/kg). Podaci prikupljeni tokom jesenjeg tretmana pokazuju da
tretman bilo timolom, mravljom kiselinom ili kumafosom, pracen tretmanom
oksalnom kiselinom u kasnu jesen ili ranu zimu, pokazuje slicnu efikasnost
(timol: 95,2%; mravlja kiselina: 98,1%; kumafos: 95,5%), sa pronalaženjem
manje od 50 varoa po košnici u aprilu 2004. godine (što je ideal koji
nauka zahteva od zimskog tretmana - primedba urednika). Kod košnica tretiranih
fluvalinatom dobijena je niža efikasnost (91,2%). Zajednice kod kojih
je prirodni osip varoe u septembru prelazio 50 varoa dnevno, tokom zime
su imale smrtnost vecu od 50% bez obzira na primenjenu kombinaciju tretmana.
Kao zakljucak, može se navesti da podaci govore da je jednokratni tretman
mravljom ili oksalnom kiselinom u julu bezbedan za pcele, ali ne pokazuje
dovoljnu uspešnost koja bi se odlikovala smanjenom populacijom varoa u
jesen. Takode, može se jasno zakljuciti da je primena timola ili mravlje
kiseline, pracena tretmanom oksalnom kiselinom zimi kada nema legla, pokazala
podjednako visoku efikasnost kao i primena kumafosa.
Nije na odmet prokomentarisati ove rezultate. Ocigledno se pokazalo da
tretman mravljom ili oksalnom kiselinom pocetkom jula ima odredenu manje
ili više zadovoljavajucu efikasnost, ali je period od pocetka jula do
sredine septembra sasvim dovoljan da se varoa vrati na stari broj. Poznat
je i stav savremene nauke (saopšten na seminaru na Fakultetu veterinarske
medicine u Beogradu 26. marta ove godine) da tretman bilo kojim sredstvom
u sezoni koje ne daje efikasnost vecu od 90%, dovodi do ponovnog povratka
varoe na stari broj vec za nešto više od mesec dana u normalnim pcelinjim
zajednicama. Ako je efikasnost niža od 80%, to se dešava vec za dvadesetak
dana.
Uticaj intenzivnog sakupljanja propolisa na prinos meda i populaciju pcelinje zajednice
H. Afrouzan, GH. Tahmasbi i R. Ebadi (Institut za istraživanja u animalnoj nauci, Karaj, Iran, afruzan1@hotmail.com), sproveli su interesantno istraživanje. Tokom 1999. i 2000. godine uporedivali su prinos propolisa kod cetiri razlicita metoda sakupljanja propolisa (razlicite konstrukcije skupljanja). Koristili su mrežu sa okcima promera 1,4 mm, Tarpaulin skupljac, Fiber skupljac i Rolandov zvonasti skupljac (na žalost, nisu nam dostupne kompletne informacije o kakvim se skupljacima zapravo radi). Merenja su vršena tokom 3,5 meseci u 1999. godini i 2,5 meseca u 2000. godini. Prinos propolisa je utvrdivan dva puta nedeljno, snaga zajednice jednom mesecno, a prinos jednom godišnje, u jesen. Utvrdena je statisticki znacajna pozitivna korelacija izmedu snage društava i prinosa meda, kao i izmedu snage društava i prinosa propolisa. Nije utvrden nikakav negativan uticaj intenzivnog sakupljanja propolisa na snagu zajednica i prinos meda.
Dezinfekcija pribora kontaminiranog sporama americke truleži
Jedan interesantan rad došao je iz Instituta za pcelarstvo u Dolu (Ceška). Autori D. Titera i M. Haklova (beedol@beedol.cz), ispitivali su 17 registrovanih preparata ciji proizvodaci tvrde da mogu uništiti spore americke truleži. Veoma visoku efikasnost zabeležili su kod preparata DismozonR (aktivna materija: magnesium monoperoxyphtalate). Preparat je ekološki podoban, ali i veoma skup. Vreli rastvor kausticne sode (natrijum hidroksid) je efikasan kod sitnog pcelarskog pribora i alata, ali je i veoma opasan za coveka. Najbolji efekat pokazala je smeša u kojoj ima 5% kausticne sode i 0,5% natrijum hipohlorita i to na sobnoj temperaturi.
Lecenje gihta pcelinjim otrovom
Siu-Wan Ip (Medicinski kolex, Taichung City, Tajvan, siuwp001@hotmail.com) i Chung-Ming Huang (Institut za imunologiju i reumatologiju, Taichung City, Tajvan) izvestili su o terapijskom postupku provedenom kod pacijenata sa gihtom. Najveci problem im je bila pojava alergije na pcelinji otrov kod nekih pacijenata. Pacijenti su dobijali terapiju tri puta nedeljno tokom 10 meseci. Pacijentova serumska IgG i IgE antitela su pracena svake dve nedelje, da bi se otrov pravilno dozirao. Ustanovili su da nivo IgG raste vec nakon 24 casa od terapije, i da ostaje na stabilnom nivou 3 nedelje posle tretmana, dok nivo IgE raste na isti nacin, ali opada posle 2-3 nedelje. Posle primljene desetomesecne terapije, zapažen je manji inflamatorni odgovor i znatno smanjenje bolnih senzacija. Melitin iz pcelinjeg otrova je transmembranski peptid koji se bori protiv zapaljenskog odgovora u imunskim bolestima.
Antivirusno i antioksidativno dejstvo propolisa
Ahmed Hegazi i Faten Abd El Hady (Nacionalni istraživacki centar u Gizi, Egipat, ahmedgaffer@mailer.eun.eg) dokazali su snažno antivirusno (protiv NDV i IBDV) i antioksidativno dejstvo egipatskog propolisa. Identifikovali su mnogo sastojke propolisa koje smatraju aktivnim principima (dimethylallyl caffeate, phenylethyl caffeate, myriceten, luteolin, luteolin-3-methylether, pinocembrin, acacetin, quercetin-3,3-dimethylether, apigenin quercetin-7-methylether, chrysin, quercetin, hesperetin, pinostrobin, galangin-7-methylether, pinobankasin), kao i neke koji su otkriveni po prvi put u propolisu (biochanin A, 7-hydroxy-4-methoxyflavone).
Antikancerogeno dejstvo propolisa
Rak debelog creva se sve cešce javlja kod ljudi. Traže se potencijalno preventivne supstance u hrani, pošto je dokazano da nacin ishrane utice na smanjenje rizika od obolevanja. K. Kanazawa, K. Shimizu, T. Hashimoto (Kobe univerzitet, Kobe, Japan, kazuki@kobe-u.ac.jp), T. Sakai (Medicinski univerzitet, Kjoto, Japan) i Y. Matsuura (Pcelarski centar Yamada, Tomata-gun, Japan) dokazali su da je artepillin C iz brazilskog propolisa hemoprotektivna materija protiv raka debelog creva. On prolazi kroz intestinalne Caco-2 celije i inkorporira se u jetrine Hep G2 celije u vidu aktivne forme, bez ikakve konjugacije, te sprecava jaka oksidativna oštecenja dezoksiribonukleinske kiseline (DNA). Zatim je artepillin C ispitivan kao materija sa prevenirajucom aktivnošcu na pojavu raka debelog creva kod miševa, kao i kod ljudi (rak WiDr celija). Miševima kojima je davan karcinogeni azoxymethan, oralno je dat propolis u dozi od 80 mg/kg, zatim 160 mg/kg njihove mase, kao i artepillin C (10 mg/kg) što je redom umanjilo ucestalost pojave aberantnih kriptnih fokusa za 39,2%, 43,7% i 43,4%. U WiDr celijama artepillin C dozno zavisno inhibiše celijski rast. Ostatak rada prezentuje efekat na dubokom histološkom nivou, što citaocima sigurno ne bi bilo zanimljivo. Važno je da je propolis koji sadrži artepillin C ipak hemoprotektivna materija protiv raka debelog creva.
Apiterapija bronhogenog adenokarcinoma
Rak pluca je veoma teška bolest, uglavnom neizleciva. Pokazalo se da pcelinji otrov sprecava umnožavanje celija raka kod bronhogenog adenokarcinoma. To su pokazali S. W. Ip i C. M. Huang (siuwp001@hotmail.com), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na Tajvanu. šezdesetpetogodišnji Kinez je imao stalni kašalj, pad telesne mase i gubitak apetita tokom tri meseca. Na rendgenskom snimku i kompjuterizovanoj tomografiji je utvrdeno da ima u desnom plucnom krilu cvrsto tumoroliko tkivo dimenzija 3×2,5×2,5 cm. Biopsija je potvrdila da se radi o adenokarcinomu. Nije utvrdeno postojanje metastaza u limfnim cvorovima. Pacijent je želeo da pre operacije bude podvrgnut apiterapiji. Primao je pcelinji otrov na svaka dva dana i propolis u kapsulama, 800 mg cetiri puta dnevno. Nakon 6 nedelja terapije, kompjuterizovana tomografija je pokazala da se tumor smanjio na velicinu od 1×1×0,5 cm. Ostatak tumora je hirurški odstranjen. Nastavljena je terapija pcelinjim otrovom na svaka dva dana i propolis kapsulama, 800 mg dva puta dnevno, narednih 12 meseci. Nije došlo do ponovne pojave tumora godinu dana nakon operacije. Na osnovu ovog rada, autori naglašavaju da melitin ima i dejstvo na celije raka, ali i viruse. Smatraju da bi pcelinji otrov i propolis još kako mogli da nadu mesto u terapiji bronhogenog adenokarcinoma pluca u buducnosti.
Nepoželjna prskalica?
Veoma cesto, pcelari koriste rucnu (baštensku) prskalicu u radu sa pcelama,
bilo da umire pcele (umesto dima), bilo da primene neki lek protiv varoe.
K. Theodoropoulos, A. Papachristoforou, V. Goundy i A. Thrasyvoulou (Laboratorija
za p~elarstvo, Poljoprivredni fakultet, Aristotelov univerzitet u Solunu,
alpapa@agro.auth.gr) ispitivali su uticaj aplikovanih kapi tecnosti na
uklanjanje pcelinjih jaja iz saca, što je jedna od posledica ovakvog rada.
Želeli su da utvrde tacne efekte. Izvedena su dva eksperimenta, jedan
u septembru 2003. godine, a drugi u avgustu 2004. godine. Ramovi sa leglom
eksperimentalnih košnica (koje su imale ujednacenu površinu legla i približno
isti broj pcela) prskani su razlicitim tecnostima: 1) rastvor amitraza
(MitacR); 2) rastvor mlecne kiseline; 3) rastvor ulja anisa i 4) voda.
Postojala je i peta grupa, koja nije prskana nicim. Prskani su svi ramovi
na svakih 5 dana. Markirano je 100 jaja u svakoj košnici prilikom tretmana,
a cetiri dana nakon prskanja brojane su prazne celije (pcele su uklonile
jaja).
U prvom eksperimentu, dobijeni su sledeci procenti uklonjenih jaja: 56,7%
za amitraz, 66,8% za mlecnu kiselinu, 33,8% za anis, 19% za vodu i 4,9%
za kontrolu (netretirana grupa). U drugom eksperimentu, dobijeni su nešto
drugaciji rezultati: 87,7% za amitraz, 89,9% za mlecnu kiselinu, 34,7%
za anis, 39,2% za vodu i 6% za kontrolu. Smatramo da je bilo koji komentar
izlišan.
Apiterapija hronicnog osteomijelitisa
Medu hirurzima se cesto može cuti sledeca simbolicna izreka: U glavu možete dunuti, u grudnu duplju pljunuti, u stomacnu duplju urinirati, ali u kost nicim ne smete dirati. Tu se želi reci koliko je koštano tkivo osetljivo. Autori S. W. Ip i C. M. Huang (siuwp001@hotmail.com), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na Tajvanu, izvestili su o neverovatnom uspehu u lecewu hronicnog osteomijelitisa (zapaljenje koštane srži). To je ozbiljna infekcija koja se teško leci. Neadekvatno lecena, rezultuje avaskularnom nekrozom kosti. Pacijenti sa ovom bolešcu imaju povremene napade jakih bolova uz pojavu gnoja. Tridesettrogodišnja Kineskinja je 17. maja 1992. imala tešku saobracajnu nesrecu, u kojoj je došlo do teškog oštecenja leve noge. Imala je višestruki otvoreni prelom leve butne kosti (femur), i obe leve potkolene kosti (tibia i fibula). Hirurg joj je preporucio amputaciju noge, jer se razvio gnojni osteomijelitis, ali je ona odbila. Tokom 12 narednih godina preživela je veliki broj epizoda bola i gnojenja. Od 2. avgusta 2004. godine dobijala je redovno pcelinji otrov tri puta nedeljno tokom 16 nedelja. Radi uskladivanja doziranja, svake dve nedelje su proveravani nivoi IgG i IgE antitela u serumu. Svi problemi su nestali nakon terapije. Zakljucuju da je melitin, glavna komponenta pcelinjeg otrova, dobro poznat antimikrobni i citoliticki transmembranski peptid (protein) koji utice i na Gram pozitivne i na Gram negativne bakterije. Smatraju da pcelinji otrov ima buducnost i u prevenciji infekcija.
Apiterapija celulitisa
Celulitis je akutno, difuzno rašireno, zapaljensko stanje kože koje se
karakteriše lokalnim bolom, crvenilom, otokom i osecajem topline (prakticno
predstavlja zapaljenje vezivnog tkiva). Autori S. W. Ip i C. M. Huang
(siuwp001@hotmail.com), sa Medicinskog univerziteta u gradu Taichung na
Tajvanu, izvestili su o korišcenju melitina, dobro poznatog transmembranskog
antimikrobnog proteina iz pcelinjeg otrova u lecenju ovog oboljenja, i
kako kažu, iznenadeni su visokim uspehom moderne apiterapije. Posle saobracajne
nesrece, kineskinja stara 55 godina dobila je celulitis desne noge. Primala
je pcelinji otrov svakodnevno, zajedno sa kapsulama propolisa, 800 mg
cetiri puta dnevno. Celulitis je u potpunosti izlecen nakon tri nedelje
terapije.
Celulitis mogu izazvati razlicite bakterije (na primer S. aureus i S.
Pyogenes). Bakterija može da dospe u epiderm kroz pukotine na koži, ogrebotine,
posekline i hirurške rane. Pcelinji otrov sadrži snažne antimikrobne peptide.
Do današnjeg dana, nisu pronašli nijednu jedinu bakteriju koja je otporna
na pcelinji otrov. Kombinacija pcelinjeg otrova i propolisa nudi snažan
antimikrobni tretman protiv gram pozitivnih i gram negativnih bakterija
kod infekcije kože i vezivnog tkiva.
Program APITOX u borbi protiv narkomanije
Nekoliko ruskih autora sa Instituta za klinicku apiterapiju (pod vodstvom
Igora Krivopalova, api-center@chel.surnet.ru) izvestilo je o uspehu njihovog
programa APITOX koji podrazumeva primenu pcelinjeg otrova u borbi protiv
narkomanije (o ovom programu je vec pisano u stranim casopisima). Tretman
se sastoji iz dva koraka: prvi je u periodu apstinencijalnog sindroma,
a drugi u periodu remisije.
U apstinencijalnom sindromu, MSD peptid i adolapin daju snažan analgetski
efekat (protiv bolova), stimulišuci stvaranje endogenog opioidnog peptida
i usporavajuci sintezu prostaglandina E. Melittine daje sedativni efekat
kompleksnim uticajem na provodenje nervnih impulsa kroz kicmenu moždinu.
Normalizuju se fiziško stanje pacijenta, metabolicki procesi, reološke
osobine krvi.
U fazi remisije redukuje se potreba za drogom (aktivacijom osetljivih
sistema organizma uz pomoc pcelinjeg otrova). Normalizuju se narav i spavanje
(sedativni efekat koji daju secapine i tertiapine). Nestaju astenija,
uznemirenost i stres.
Višegodišnja istraživanja pokazuju da je ovakav tretman efektniji od standardnog.
Redukcija glavnih simptoma apstinencijalnog sindroma se javlja kod 75,4%
pacijenata u prva 2-3 dana. Fizicke komponente apstinencije se održavaju
najvice do 10 dana kod 47,5% pacijenata, najviše tri nedelje kod 37,3%
i najviše cetiri nedelje kod 9,8%.
Veoma je važno da se došlo do ovakvih saznanja. Pre nekoliko meseci upitao
sam primarijusa Petra Borovica sa Instituta za zaštitu zdravlja Srbije
iz Beograda, jednog od najvecih srpskih strucnjaka za bolesti zavisnosti
(najviše se bavi duvanom), da li ima saznanja da se u svetu iko bori protiv
pušenja, alkoholizma ili narkomanije upotrebom pcelinjih proizvoda. Odgovor
je bio negativan. Danas to sigurno ne bi bio.
Apiterapija infantilne cerebralne paralize
Pod rukovodstvom istog autora, prezentovan je i rad o terapiji infantilne cerebralne paralize pcelinjim otrovom u kombinaciji sa apikineziterapijom, uz ukljucenje medicinskih preparata na bazi polena, meda, bilja, propolisa i maticnog mleca. Spisak poboljšanja kod pacijenata je impozantan. Utvrdili su da spasticna forma ove bolesti najbolje reaguje na njihovu terapiju.
Apiterapija alkoholizma
Isti autor je pokušao da pcelinji otrov primeni i kod alkoholizma. Pokazalo se da su komponente pcelinjeg otrova kompletna zamena za alkohol. Dolazi do normalizacije mnogih fizioloških procesa u organizmu. Uz suptilna objašnjenja, autori ukazuju da je borba protiv alkoholizma teška ako nema zamene alkoholu. Pokazalo se da pcelinji otrov znatno uvecava mogucnost izlecenja.
Sastav pcelinjeg otrova
Strucwaci Istraživackog instituta za vocarstvo i cvecarstvo iz Odeljenja za pcelarstvo (Poljska), T. Szczesna i H. Rybak-Chmielewska (teresa.szczesna@man.pulawy.pl), istraživali su kolicine tri najdominantnije komponente pcelinjeg otrova: melitin, fosfolipaza A2 i apamin. Istraživanja su trajala tri godine, od 2002. do 2004. Melitina prosecno ima 64,4% (od 61,15% do 70,15%), fosfolipaze A2 ima 13% (od 11,24% do 15,05%) i apamina 3,1% (od 2,09% do 4,18%). Utvrdili su statisticki znacajnu razliku u sadržaju melitina, zavisno od godine do godine.
Korekcija masnoca u krvi kod pušaca i kardiovaskularnih bolesnika posle upotrebe mešavine meda i perge
Autori Violeta C. Ceksteryte (violeta@lzi.lt), A. B. Baltuskevicius, J. D. Dambrauskiene sa Poljoprivrednog instituta Litvanije (Dotnuva) izvestili su o svom interesantnom radu. Kod grupe od 36 pacijenata (29 žena i 7 muškaraca) starosti od 60 do 80 godina, obolelih od kardiovaskularnih bolesti koji su uz to bili i hronicni pušaci sproveli su sledeci eksperiment. Dva puta dnevno posle obroka je 26 pacijenata (21 žena i 5 muškaraca) konzumiralo 15 g mešavine meda i perge (fermentisani polen) paralelno sa odgovarajucim medicinskim medikamentoznim tretmanom. Mešavina je napravljena u odnosu 1:1. Standardni pregled krvi sa lipidnim statusom i nivoom šecera (glukoze) obavljen je pre tretmana i 4 nedelje nakon njega. Dobijeni podaci uporedivani su sa kontrolnom grupom od 10 osoba (8 žena i 2 muškarca) koje nisu konzumirale med i pergu. Utvrdeno je povoljno dejstvo pcelinjih proizvoda u smislu statisticki znacajnog povecanja nivoa hemoglobina i limfocita, ali i smanjenja nivoa ukupnog holesterola i lipoproteina niske gustine (LDL, opasna frakcija lipoproteina). Ovaj rad zaista pruža široke mogucnosti pcelarima u osmišljavanju marketinških aktivnosti za prodaju pcelinjih proizvoda.
Vrh strane