----------------------------------------

Kako se bira opštinska vlast

U vreme neposrednih lokalnih izbora sve politicke partije planiraju svoj nastup.Naša opština je pretežno ruralna sredina i vecina stanovnika živi na selu. Gotovo citav ishod na izborima zavisi od seoskog partijskog predstavnika .Poželjno je da on bude ugledan domacin i narodski covek,ne bi li privukao što više glasova.Stoga je izbor predstavnika na izborima kljucan faktor svih opštinskih odbora politickih stranaka.Naravno,drugi faktor koji je takodje uticajan je politicka opredjeljenost stanovništva,ali svakako nije presudan.Razlog ovome je slucaj kada politicka partija koju simpatizirate ima u vašem mestu za predstavnika coveka koga nikako ne bi voleli za odbornika.U tom slucaju glasac se veoma cesto odlucuje da glasa za voljenog kandidata zanemarujuci stranku na cijoj je on listi.
Kada se završe izbori dolazi do prebrojavanja glasova i u tom trenutku svaki opštinski odbor jedne politicke partije poznaje svoju snagu.Pošto u aleksinackom kraju uvek vecinu dobijaju radikali i socijalisti,ostale stranke pre glasanja u skupštini opštine, prave post izborne koalicije. To znaci da opštinski odbori tih koalicionih stranaka iza zatvorenih vrata dele raspoloživa direktorska mesta.
Dakle iza tih zatvorenih vrata se odlucuje ko ce biti predsednik skupštine,direktor bolnice ili škole....Veoma cesto aleksinacke stranke nemaju dovoljno školovanih ljudi koji bi mogli da nose vlast i onda dolazi do «pregrupisavanja».O kakavom se pregrupisavanju zapravo radi?
Kada se stranke dogovore ko ce uzeti koju fotelju,kada se zadovolje unutar partijske struje,veoma cesto stranke nemaju adekvatnog kandidata za neko direktorsko mesto.Onda dolazi do vrbovanja onih školovanih ljudi koji bi želeli direktorsko mesto makar i po cenu partijske knjižice.Šta zapravo znaci takva partijska pripadnost? Ona znaci da je buduci direktor deo ekipe i mora da radi po njenim pravilima.Radi se ustvari o buducem uticaju partijskih vodja u pojedinim sverama društvenog života.Takav uticaj najviše gradjani osecaju kada su u pitanju radna mesta i zapošljavanje.
Svedoci smo i cinjenice da je cesta promena partija iz licnog interesa.Cinjenica da nakon izbora dolazi do smena direktora skoro svih javnih ustanova,jer se direktori postavljaju partijski.
Da li je jednoj osnovnoj školi zaista potreban politicki opredeljen direktor ili možda on i nije politicki opredeljen vec je samo neko ko ne bira sredstva da bi ostvario svoj cilj.Pitanje koje ovde želimo da postavimo je zapravo da li je taj direktor najbolje rešenje? Da li jedan nametnuti direktor iskorumpiranog sistema neko ko ce se boriti za dobrobit ovog društva ?.

.

.