------------------------
Kako nasa opstina privaci investitore ?
Od nekadasnjih velikih fabrika u nasem gradu samo su dve uspesno privatizovane.Frad,nekada
jedini proizvodjac filtera na Balkanu, preuzeo je „MPS grup” vlasnika
Dušana Zabunovica iz Beograda.Fahop,fabrika profila i cevi otkupljena
je od strane slovenackog Alposa.Nimalo ne cudi da su upravo te dve fabrike
jedine koje su opstajale i u teskim vremenima devedesetih godina.
Ostali giganti poput Konfekcije Morava,PIK a Aleksinac,Empe,Ciglane,...prezivljavaju
teske dane tranzicije,a neki od njih su gotovo i prestali da postoje nakon
privatizacije,poput na primer Zitkovacke ciglane:nakon izvesnog vremena
novi vlasnik rasprodao masine i stavio katanac.I u zitkovackom Monopolu
retko mirise domaci duvan.Nekada se na jesen nije moglo proci pored fabrike
od silnih traktora mestana aleksinackih sela koji su dovozili duvan na
otkup.Devedeset i neke Monopol ulazi u stastav niske fabrike duvana,koja
posle uspesne privatizacije postaje deo Philip Morris a.Medjutim,pokazalo
se da nas duvan ne odgovara kvalitetom i da ne moze da zadovolji standarde
americke firme.Nekako ne mozemo a da se ne setimo i ne pomenemo pisanje
srpskih novina i insistiranje ekonomista iz vlade Srbije koji su vrsili
privatizaciju niske fabrike: “philip morris po ugovoru o privatizaciji
mora da otkupljuje duvan domacih proizvodjaca....”.Mnogo se govorilo tih
dana o razvoju nase poljoprivrede i zasadima duvana koje ce pokrenuti
uspesna privatizacija DIN a.Govorilo se i zaboravilo.
I nekadasnja “zitkovacka poljoprivredna zadruga” odavno stavila katanac.
Ovde se nekada na veliko otkupljivali poljoprivredni proizvodi i potom
izvozili,verovatno u ostale republike nekadasnje nam drzave.Zadruga je
potpisivala ugovore sa lokalnim seljacima o proizvodnji odredjene poljoprivredne
kulture i davala sve sto je potrebno za setvu.Nije bila mala stvar za
seljaka da ima sigurno trziste i prodajnu cenu svog proizvoda.U to vreme
na nasim njivama moglo se videti mnogo razlicitih kultura dok se danas
nasi seljaci uglavnom opredeljuju za vecu proizvodnju paprike i kupusa
koje prodaju na niskoj pijaci.
Glavni investitori u aleksinacku privedu su lokalni mali privrednici.Oni
danas postaju nosioci ovdasnje privrede.Jedini problem je sto ih ima malo.Neki
od njih su ulozili svoje mukom zaradjene pare a ostali praznih dzepova,poput
na primer zitkovacke pivare Junior.Lokalni mestanin,povratnik iz inostranstva
je bio resio da pokrene proizvodnju piva u nasem selu,napravio je moderan
objekat,kupio savremene masine,otkupio licencu i poceo da proizvodi pivo.Umesto
podrske od opstinskih i regionalnih vlasti,ali i od samih mestana, dobijao
je samo ceste i redovne posete inspekcija.
Osim imucnijih mestana koji su pokrenuli sopstveni posao i privatizacije
nekoliko nekadasnjih giganata,aleksinacka privreda ne belezi ni jednu
direktnu investiciju.Nekako se ceka da nam padne sa neba. Zaboravljamo
da se u «stara dobra vremena» nije trebalo brinuti o konkurenciji na domacem
tržištu dok je medjunarodna zavisila od politickih blokova.Kao u doba
komunizma,kada su se sve odluke donosile u centrali,mi i danas cekamo
milostinju iz Beograda.Komunista vise nema ali navike su ocigledno ostale.
Kako i na koji nacin zainteresovati potencijalnog investitora da ulozi
koji dinar i kod nas ? Pre svega moramo da se predstavimo na pravi nacin,na
sve moguce i nama dostupne nacine i na svim mogucim jezicima.Moramo da
imamo sta da ponudimo i da ubedimo potencijalnog ulagaca da ce od svoje
investicije imati koristi.Moramo imati prave i ozbiljne projekte zasnovane
na nasem potencijalu koji ce biti potkovani ekonomskom analizom i analizom
trzista.Moramo danonocno traziti potencijalne investitore i nuditi im
nase usluge.....
Zvanicni sajt nase opstine mozete posetiti na adresi www.aleksinac.org
i informisati se o samoj opstini,naseljima kao i planovima i razvoju
opstine na vasem maternjem jeziku,bilo da ste englez,francuz,slovenac
ili srbin.Ovde cete naci podatke o potencijalima opstine i projekte za
potencijalne ulagace.....Mozda nam ipak padne nesto sa neba.
Prvu fabriku Aleksinac je dobio 1865. godine.Te godine Johan Apel otvara u Aleksincu fabriku piva.
Tekst: B.L
.