----------------------------------------

MANASTIRI U BOVANSKOJ NAHIJI U XVI VEKU

Stevan Nemanja i njegovi naslednici glavnu paznju su obratili centralnim oblastima drzave. Zbog toga je teziste crkvene i kulturne delatnosti bilo u Raskoj. Kao poznati srednjevekovni spomenici javljaju se Studenica, Djurdjevi Stubovi, Zica, Mileseva, Sopocani, Gradac, Arilje i drugi.
Sa sirenjem srpske drzave rasku grupu spomenika smenjuje kosovsko-metohijska iz vremena kraljeva Milutina, Stevana Decanskog i cara Dusana. Najpoznatiji manastiri kosovsko-metohijske grupe su Gracanica, Visoki Decani, Banjska, Bogorodica Ljeviska i drugi.

U vreme kneza Lazara politicki centar srpske drzave pomera se u Pomoravlje. Ova oblast postaje podrucje velike crkvene i kulturne aktivnosti Knez Lazar i despot Stevan Lazarevic podizu sa desne strane Velike Morave manastire Manasiju i Ravanicu, a u oblasti Braniceva knez Lazar gradi manstir Gornjak. Sa leve strane Zapadne Morave knjeginja Milica podize manastir Ljubostinju, a protovestijar Bogdan sa zenom Milicom i bratom Petrom manastir Kalenic. Pored ovih vecih manastira podignut je veliki broj manjih rasutih po celom podrucju Despotovine.

Danasnja teritorija Aleksinca potpala je pod tursku vlast 1427. godine. Godine 1455. posle pada juznih delova Despotovine danasnja teritorija Aleksinca usla je u sastav Krusevackog sandzaka koji je te godine obrazovan. Krusevacki sandzak sastojao se u XVI veku od 11 nahija koje su manje vise odgovarale srednjevekovnim srpskim zupama. Te nahije su: Krusevac, Zagrlata, Petrus, Koznik, Bolvan, (Bovan), Prokuplje, Kursumlija, Dubocica, Poljanica, Izmornik i Kislina. Bovanska nahija obuhvatala je uglavnom teritoriju danasnje opstine Aleksinac na desnoj strani Juzne Morave.

Po popisima koje su Turci vrsili u XVI veku postojalo je u tom veku 19 manjih manastira lociranih u Bovanskoj nahiji. Samo je polovina ovih manastira blize locirana jer se uz njih pored podatka da se nalaze u Bovanskoj nahiji navodi naselje u kome se ili blizu koga se nalaze.

Manastiri koji su u XVI veku postojali u Bovanskoj nahiji po azbucnom redu su sledeci:

1. Manastir Blagovestenje. Ne locira se blize. Manastir je po krusevackom defteru broj 179 iz 1536. godine imao cetiri kaludjera, a po krusevackom defteru broj 95 iz vremena Murata III (1574.-1595.) dva kaludjera i placao feudalne namete od 600 akci godisnje. Akca je srebrni turski novac koji je bio u upotrebi do kraja XVII veka kada je zamenjen grosem.

2. Manastir Svete Bogorodice. Locira se kraj mezre cije se ime ne moze pouzdano desifrovati. Moze se citati Alpazovci ili Albarovci ili Izalovci. Mezra inace znaci napusteno ili raseljeno mesto. Da bi se jedno bivse naselje smatralo mezrom moralo je da ima svoj atar i manje vise jasne tragove ranijeg naselja kao groblje, bunare, vocnjake i drugo. Po krusevackom defteru broj 55 iz 1516. godine ovaj manastir je te godine imao dva kaludjera i placao feudalne namete od 508 akci godisnje.

Mezra Alpazovci je pored manastira Svete Bogorodice imala jos dva manastira: manastir Svetog Djordja i manastir Svete Petke. Mezru sela Alpazovci su obradjivali stanovnici sela Susice koje danas ne postoji. Olga Zirojevic mezru sela Alpazovce i selo Susicu locira blizu danasnjeg sela Subotinca, koje se prvi put spominje 1444. , a koje je 1516. imalo 48 hriscanskih kuca.

Na slici je dat detalj sekcije Franje Pokornog iz 1784. godine sa ucrtanim selom Subotinac i lokalitetom Krstovi

Ja bih mezru Alpazovce locirao sa desne strane reke Moravice izmedju sela Subotinca i sela Rutevca u blizini mesta gde se danas nalazi zapis sela Subotinca. Ovo iz dva razloga. Prvi sto je austrijski obavestajac Pokorni pri svom putovanju 1784. iz sela Crni Kao za Aleksinac video sa desne strane Moravice u blizini sela Subotinca velike krstove i u svojoj geografskoj karti u kojoj je ucrtavao predele i mesta kroz koje je prolazio ucrtavajuci taj predeo uneo je rec krstovi i nacrtao krst. Drugi razlog su podaci koje je ostavio prota Brana Korunovic u svom Letopisu crkve aleksinacke.

"Po pricanju, na molitvu se islo kod sela Subotinca, gde je sada zapis na brdu ka Rutevcu. Tu postoji neki veliki kamen i kazu oni koji su vec umrli da su tamo isli i Bogu se molili i pricescivali". Kada je posetio navedeni zapis na bregu i video veliki kamen zapisao je u Letopisu sledece: "Po predanju Aleksincani su isli na molitvu negde kod sela Subotinca na desnoj obali Moravice gde i sada postoji kamen na kome su se pricescivali. Taj kamen i danas postoji , ima zabelezenu godinu 1824. Odakle je svestenstvo dolazilo nepoznato je, ili iz Svetog Stevana, ili iz Svetog Romana". Kamen sa upisanom 1824. godinom kod zapisa vise ne postoji.

Kad bih znao da necu pogresiti ja bih na osnovu svega rekao da su krstovi podignuti na mestu gde su lezali manastiri mezre Alpazovci i da su se stanovnici Aleksinca, Subotinca i Susice koji nisu imali svoje crkve i manastire molili Bogu i pricescivali na mestu gde su lezali manastiri mezre Alpazovci.

3. Manastir Vavedenje, upisuje se uz selo Glogovicu. Po krusevackom defteru broj 55 iz 1516. ovaj manastir je te godine imao jednog kaludjera i placao feudalne namete od 209 akci.

4. Manastir Vavedenje kod sela Praskovce. Po defteru broj 167 ( defter liva Pasa, Custendila, Prizrena i Krusevca) iz 1530./31. imao je jednog kaludjera i placao feudalne namete od 143 akce.

5. Manastir Vavedenje. Locira se kod sela Preka koje danas ne postoji. Po krusevackom defteru broj 567 iz 1575./76. manastir je placao te godine feudalne namete od 376 akci.

6. Manastir Vavedenje u selu Bujmir, danas Aleksinacki Bujmir. Po defteru broj 55 iz 1516. godine placao je 140 akci feudalnog nameta.

7. Manastir Vavedenje u Bovanskoj nahiji. Ne locira se poblize. Po defteru broj 167 iz 1530/31. placao je 60 akci nameta.

8. Manastir Vavedenje u Bovanskoj nahiji. Ne locira se poblize. Po krusevackom defteru broj 161 iz 1530 placao je 42 akci nameta.

9. Manastir Precista Vavedenje u Bovanskoj nahiji. Ne locira se blize. Spominje se u defteru broj 95 iz vremena Murata III. Placao je 300 akci godisnje.

10. Manastir Sveti Dimitrije u selu Kraljevu. U krusevackim defterima broj 55 iz 1516. i broj 161. iz 1530 beleze se samo nameti ovom manastiru koji su iznosili 300 akci godisnje.

11. Manastir Sveti Djordje u Bovanskoj nahiji. Locira se kraj mezre Alpazovci. Po krusevackom defteru broj 161 iz 1530 placao je 409 akci godisnje. Ovaj manastir je bio aktivan u toku celog 16. veka , sto znaci da je uvek imao kaludjere.

12. Manastir Sveti Djordje u Bovanskoj nahiji. Ne locira se blize. Po krusevackom defteru broj 179 iz 1536. u njemu zive dva kaludjera, tacnije kaludjer i pop, a nameti iznose 351 akcu godisnje.

13. Manastir Kolin u Bolvanskoj nahiji. Ne locira se blize. Belezi se bez ikakvih podataka samo u krusevackom defteru broj 161 iz 1530. godine.

14. Manastir Kaludjer pripada Bovnu. Ne locira se blize. Po krusevackom defteru broj 299 iz 1583. godine nameti ovom manastiru iznosili su 600 akci godisnje.

15. Manastir Sveti Nikola kod sela Smoljanovca. Ovo se selo danas zove Vakup. Po krusevackom defteru broj 567 iz 1575./76. u ovom manastiru zivi jedan kaludjer, a obaveze iznose 75 akci. Po defteru broj 95 iz vremena Murata III manastir je placao 200 akci nameta. Zna se da se manastir nalazio iznad sela Smoljanovca na levoj strani reke Moravice. Stanovnici Aleksinca ispunjavali su verske obrede u ovom manastiru. Posle njegovog rusenja tamo su se molili Bogu. Danas se ne zna gde je lezao manastir. Prota Brana Korunovic u Letopisu crkve aleksinacke je zapisao: "Po predanju, Aleksincani su isli na molitvu negde vise sela Vakupa., o cemu danas nema traga"

16. Manastir Svete Petke. Locira se kraj mezre Alpazovci koju obradjuju stanovnici sela Sušice. Olga Zirojevic pise da je u dva turska popisa iz vremena Sulejmana II ( 1520.-1566.) , u prvom iz 1530. i u drugom iz 1536. zabelezeno da je pust.

17. Manastir Sveta Petka u Bovanskoj nahiji. Ne locira se blize. Po krusevackom defteru broj 55 iz 1516. feudalne obaveze ovog manastira iznosile su te godine 60. akci.

18. Manastir Ulak u nahiji Bovan. Ne locira se blize. Po krusevackom defteru broj 95 iz vremena Murata III navedene su njegove feudalne obaveze koje su iznosile 500 akci godisnje.

19. Manastir Lipovac u Bovanskoj nahiji. U turskim popisima manastir Lipovac se prvi put spominje u krusevackom defteru broj 55 iz 1516. godine. Upisan je kao manastir Preobrazenje. U ovom defteru dalje pise da manastir ima tri kaludjera, a godisnje obaveze su mu iznosile 448 akci. Isti broj kaludjera je zabelezen i u defterima broj 167 iz 1530./31. i broj 161 iz 1530., dok su feudalne obaveze smanjene na 336 akci.

U defteru broj 179 iz 1536. navodi se njegovo drugo ime Lipovac i pod imenom Lipovac manastir je popisivan u svim popisima od 1536. do kraja XVI veka. Te 1636. godine u manastiru zivi samo jedan kaludjer, a obaveze manastira iznose 300 akci. U defteru se dalje iznosi da manastir ima znacajan prihod od vinograda i da manastiru pripada i jedna vodenica. Dva poslednja popisa data krusevackim defterima broj 567 iz 1575./76. i broj 95 iz vremena Murata III pokazuju upadljivo opadanje manastira. Obaveze manastira iznose 100 akci , a ne spominju se kaludjeri u njemu.
Manastiri u nahiji Bovan stradali su za vreme Austro-turskih ratova. Njih je rusila u ovim ratovima i austrijska i turska vojska. Za vreme Velikog ili Beckog rata vodjenog od 1683. do 1699. godine, u kome je izvrsena velika seoba Srba pod Arsenijem III Carnojevicem 1690. godine, Jegen Osman pasa spalio je 1688. vise od 120, a po nekila 150 naselja izmedju Raznja i Nisa kao osvetu Srbima toga kraja zbog pomaganja austrijske vojske.
Za vreme Austro-turskog rata vodjenog 1717-1718. godine, veliki vezir Arnaut Halil pasa posto je 1717. pretrpeo poraz u bitci za Beograd, pri povlacenju spalio je sva naselja na putu do Nisa.
I u sledecem Austro-turskom ratu vodjenom od 1737. do 1739. godine, Aleksinac sa okolinom je tesko stradao jer su Turci palili i stavljali pod noz sve sto im padne saka goneci austrijsku vojsku ka Beogradu.
Posle Austro-turskih ratova od 19 manastira u bovanskoj nahiji ostao je neporusen samo manastir Lipovac .

Izvor: "Taganja" sajt koji više nije u funkciji

.

.

.